Posted by & filed under Avanture u Srbiji.

 

Deliblatska peščara se nalazi u jugoistočnom delu Vojvodine, u južnom Banatu. Ova prostrana oblast površine je od oko 300km², čije su glavne peščane mase elipsoidnog oblika okružene plodnim lesnim površinama. Proteže se između Dunava i padina Karpata.

Peščara predstavlja i geomorfološki i biogeografski fenomen ne samo Panonske nizije, već i čitave Evrope, kao i značajan genetski resurs naše planete. Sa moćnim naslagama eolskog peska i izraženim dinskim reljefom. Nevezani pesak je nekada bio izuzetan problem, jer se pod dejstvom košave razvejavao širokim prostorima Panonske nizije. Zbog toga je Deliblatska peščara nazvana “Evropska sahara”, ili “najstrarija pustinja u Evropi”.

Mase živog peska vejača danas su, uglavnom, vezane vegetacijom, koja je nastala pošumljavanjem tokom poslednjih 180 godina.Prvo pošumljavanje radi vezivanja peska i sprečavanja razvejavanja započeto je 1818. godine za vreme Marije Terezije.

Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara, odlikuje se veoma retkim dinskim reljefom i pejzažima, očuvanim ekosistemima i retkim biljnim vrstama. Zbog posebnih ambijetalnih uslova, često se koristi i za snimanje filmovava “Ko to tamo peva”, „Sv, Georgije ubiva aždahu“…)

 

504883792855683

 

Na području Deliblatske peščare zastupljeno je oko 40 biljnih i preko 200 životinjskih vrsta, u statusu prirodnih retkosti, za čija su staništa propisani režimi najstrožije zaštite prvog stepena. U postupku izrade “Crvene knjige flore Srbije”, sačinjena je Crvena lista sa spiskom preko 400 vrsta biljaka, od kojih preko 50 vrsta raste na prostoru Deliblatske peščare.

Pašnjačke površine su pune tekunica, koje predstavljaju osnov ishrane ptica grabljivica i ovde se mogu naći u velikom broju. Zastupljene su vrste: banatski soko, orao krstaš i orao kliktaš. Među retkostima faune ističu se vrste sa stepskih staništa: pustinjski mravi, stepski skočimiš, tekunica, slepo kuče, stepski tvor i druge. Ovaj rezervat prirode poznat je po plemenitoj divljači: jelenu i srni, ali i po tome što peščaru već vekovima naseljava vuk.

 

504883622855700    504883932855669    504884262855636

 

Jednodnevni treking kroz ovu netaknutu prirodu, udaljenu od civilizacije i pravi mali safari je nešto što zauvek ostaje u sećanju i želji za ponovnom posetom.

To prostranstvo od 35.000 hektara površine je pravi izazov za razne aktivnosti kao što su orjentacija, vožnja bajsevima, rekreativno pešačenje, šetanje, trčanje, istraživanje i ko zna šta sve još u zavisnosti dokle vam mašta doseže.

Jednog leta prešli smo bajsevima oko 60 kilometara duž peščare. Koliko je uživanje voziti, toliko može biti I naporno. Ima delova gde točkovi od bajsa upadnu u pesak toliko da je lakše gurati ga nego voziti. A podloga ima toliko trnja da su nam se često bušile gume. Samo na mom bajsu smo ih tri puta lepili. Zbog toga je možda najsigurnije voziti obodom peščare, gde su putevi sa manje peska i trnja.

 

504884429522286    504885486188847     504886106188785

 

U savremenom periodu vetar Košava oblikovao je izražen dinski reljef, čije su nadmorske visine između 70 i 200 metara. Tako je nastao glavni ukras peščare nazvan Zagajička brda koja u svojim malenim oblicima podsećaju na hobitska brda ili zemlju Hobita. Obodom Zagajičkih brda se nalazi i najviša tačka u peščari, oko 206 mnv. Označena je geometarskim kamenom koji služi kao polazna tačka za dalja geometarska razmeravanja.

Kada dolaze do hranilica, životinje naprave putiće kroz šumu, pa lako možete steći utisak da je tu prolazio neko  od ljudi koristeći prečicu do neke druge staze. U pošumljenom delu peščare putevi jako liče jedni na druge ili su skoro isti, pa je ova najveća evropska kontinentalna peščara ili velika banatska ravnica, pravi izazov za treniranje orjentacije, još ako usput nabasate na jelene ili srne, doživljaj je duplo veći. Ipak, zbog ovih staza možete lako zalutati ovim ne malim prostranstvom.

 

505331486144247   648302661847128    648302128513848