Posted by & filed under Aktuelno, Avanture u Svetu.

Album fotografija iz Maroka

 

12. do 22. septembar 2014.g proveli smo u Maroku.

Popeli se na vrh Jebel Toubkal 4167 m, ali i obišli gradove, pustinju i veliki deo crvene zemlje, Maroka.

Prvo smo obišli Kazablanku, a potom Marakeš.

Najveća atrakcija obilaska gradova, pored mnogih, bila je čuvena botanička bašta.1980.g., modni dizajner Yves Saint Laurent zajedno sa svojim prijateljem, kupio je imanje u Marakešu od francuskog slikara Jacques Majorelle-a. Od imanja, na kome je bila zapuštena bašta puna biljaka, koje je slikar donosio iz celog sveta, obnovio je i uredio botaničku baštu koja je potom otvorena za javnost i danas zadivljuje turiste iz celog sveta, kao jedna od najposećenijih destinacija Maroka.
U bašti koja je nazvana Jardin Majorelle, nalaze se biljke sa svih kontinenata uz mala dekorisana jezerca, fontane, skulpture, ogromne glinene vaze raznih boja… Majorelle je podeljena na dva dela, sa jedne strane su tropske sa druge pustinjske biljke. Ovde se može videti najbogatiji park kaktusa raznosvrsnih veličina i oblika. Ovde je i spomenik Yves Saint Laurent-a koji je umro 2008.g i čiji se pepeo ovde čuva, dok se priča i da je pasut po bašti.
U okviru imanja nalazi se vila koju su obnovili i spasili od propadanja i gde je slavni modni dizajner živeo. Takođe je kompleks proširen i otvoren je muzej berberske kulture i umetnosti. U muzeju se mogu videti uzorci tekstila sa prostora Afrike, ali i iz posebnih kolekcija Yves Saint Laurent-a. Pored tekstila izloženi su predmeti od keramike, slike od Majorelle-a i drugih slikara.

 

 

 

Glavni clj putovanja bio je uspon na najviši vrh severne Afrike i planinskog venca Visoki Atlas, Jebel Toubkal 4167 m. 17. septembra od nas sedmoro šestoro je stajalo na vrhu. Dok nas je Slavica čekala na 3200 m kod planinarskog doma i šetala u okolini, Andrija, Vlada, Nevena, Suzana, Ceca i ja smo, za ovu planinu, po veoma ekstremnim uslovima, savladavali metar po metar. Sem mene i Andrije, ostali su prvi put bili na ovoj visini i mogu samo da kažem da su bili veoma hrabri i izdržljivi jer nije bilo lako penjati se po vetru koji je duvao takvom jačinom da nas je obarao na zemlju. Često smo morali da se držimo jedni za druge kako bi ostali na nogama.

 

 

Visoki AtlasPosle planine krenuli smo u unutrašnjost Maroka u želji da vidimo i obiđemo što više od ove lepe crvene zemlje. Ali, naš vozač i vodič nas je za tri dana sproveo kroz predivnu Dadeš dolinu, Todra kanjon (čuven i po smerovima za penjače), filmski studio gde su se snimali čuveni filmovi Lorenc od Arabije, Gladijator, Aleksandar i mnogi drugi, a i danas se tu snimaju.

Posetili smo Kasbahe (tvrđave), dolinu ruža (ružama u ovom periodu nije bila sezona), berberska sela i videli kako živi narod u unutrašnjosti. U Dadeš dolini smo prenoćili u hotelu koji je jedan od najneobičnijih hotela u kojima sam bila, kako po atmosferi i izgledu tako i mestu gde se nalazi.

Sledeću noć prespavali smo u Sahari. Do šatora smo došli na kamilama posle sat ipo jahanja. Posle večere čuvenog tažina, malo svirke i spuštanja bordom po dinama pustinje berberski šator nam uopšte nije bio privlačan za spavanje pa smo Nevena, Vlada, Suzana i ja odlučili da prespavamo pod zvezdanim nebom na toplom pesku. Kakav je to bio san, kakva tišina, mir i spokoj.

Zaista ćemo pamtiti ovo putovanje, rado prepričavati i podsećati ga se.

 
Dragana