Posted by & filed under Avanture u Srbiji.

 

Tvrđava Maglič, planina Stolovi i divlji konji

 

Stolovi planina se nalaze jugozapadno od Kraljeva, između Ibra, Ribnice i Brezanske reke. Sa nje se u svim pravcima razilaze pritoke pomenutih reka, koje su dubokim dolinama raščlanile planinu na dugačke grebene i kose i dale joj u celini zvezdast oblik. Najviši vrh je Kamarište 1375 m nadmorske visine u severozapadnom delu koji pogrešno nazivaju Usovica.
Zapadni obronci Stolova formiraju istočni deo Ibarske klisure, a na njima se nalazi i srednjevekovna tvrđava Maglič. Delovi planine koji nisu pod šumom prekriveni su mnogobrojnim vrstama cveća, na vrhu najčešće narcisima, zbog čega je najlepše proći je tokom maja.

 

 

Naš plan je uspon na vrh Kamarište iz doline (254 mnv) ispod tvrđave Maglič strmim grebenom Klečak.

Pažnju sa ovog malo težeg uspona odvlači nam prostranstvo raznobojnog cveća, ponajviše jorgovana i irisa, koje se prostire duž cele padine. Poznato je da je kraljica Jelena Anžujska, supruga Uroša Prvog sadila jorgovan u rečnoj dolini pa je naziv Dolina jorgovana aktuelan i danas. Visinska razlika je oko 1100 metara, ali se kumulativno savladava uspon od oko 1350 metara, a isto toliko i silazak, što znači da je tura zahtevna i nije za početnike i one sa slabom kondicijom. Ukupne dužine je 18 kilometara.

Silazak sa vrha je sa druge strane, tj.susednim grebenom pored vrha Klečak i dalje niz greben do doline uz reku do mesta starta.
Na vrhu i u blizini je gotovo sigurno da ćemo susresti “divlje” konje, a još je sigurnije da će nam potrčati u susret u nadi da dobiju neku hranu od nas. Zato vas molim da sa sobom ponesete nešto jabuka i šargarepe kako bi smo ih počastili.

Kada siđemo ostaje nam vremena za obilazak tvrđave Maglič i eventualno neku manju pauzu za osveženje u usputnom restoranu (što će zavisiti od prolaznog vremena naše pešačke ture)

 

 

 

A uspon na vrh iznad tvrđave Maglič ovako je doživela Ranka Jugović:

Tvrdjava Maglič dominira iznad divne doline koju je reka Ibar usekla svojom snagom, provlačeći se izmedju planina, vijugajući i nalazeći svoj put, potvrdjujući da “tiha voda breg roni”. Ova reka je udahnula život kao krvotok ovim magičnim predelima, gde su istorija, priroda i čovek u savršenom skladu utkali tragove svog postojanja.                                                                                                                                                                                                Dok smo pešačili prema vrhu planine Stolovi, svaka pauza je bila trenutak da se odmori pogled na tvrdjavu Maglič. Njena lepota, pozicija i moć, da odoli vekovima, daje snagu svakome ko je pogleda, da krene dalje, snažnije, jače i upornije.                                                                                                              Jorgovani duž staze, svedoci su snage ljubavi koja živi, cveta, miriše, oduševljava prolaznike i svedoči o neprolaznosti pravih vrednosti. Verujem da ću se vratiti na Stolove i upotpuniti svoj divni osećaj mirisom i lepotom jorgovana, da bih u mislima dočarala delić ljubavi kojom je kralj Uroš darivao Jelenu Anžujsku.