Masiv Timfi: (Gamila 2497 m), Astraka dom (1950m), Kanjoni Vikos (najdublji na svetu) i Aheron
01. – 06.05.
PLAN I PROGRAM PUTOVANJA
30.04. – u 19h polazak iz Beograda sa parkinga na uglu ulica Drinske i Sarajevske.
01.05. – Mikro Papigo (950 mnv), uspon do planinarskog doma Astraka (1950m) i do jezera Drakolimni (2100 mnv). Povratak u dom, noćenje. 02.05. – uspon na najviši vrh masiva Gamila 2497m. (11 km i 850 m visinske razlike kumulativno). Povratak u dom, noćenje. 03.05. – Vikos kanjon, 3,5 km, 200 mnv + 7,5 km pešačenja – kameni mostovi, stara sela… Polazak u Sivotu, noćenje. 04.05. – Aheron i Nekromanteion. Povratak u Sivotu, noćenje. 05.05. – Parga letovalište i lokalitet Dodoni 06.05. – Polazak za Srbiju uz usputne pauze i obilaske
Prijave i detalji na mail: altionline@gmail.com
Troškovi:
Vodič: Dragana Rajblović, SK „Alti“ (vodička licenca UIAA MB 452) (www.alticlub.org.rs)
Epir je planinsko područje, u kom dominira planinski venac Pindos u okviru Nacionalnog parka Vikos. Pindos zovu još i grčki Alpi, ali su svakako jedan od najfacinantnijih planinskih masiva Balkana. Najveći su planinski masiv u Grčkoj. Najviši vrhovi (preko 15) lanca sa više od 2.000 metara nadmorske visine, nalaze se na istočnim granicama Epira ka susednoj Tesaliji. Masiv Timfi na Pindskim planinama jedan je od najlepših na Balkanu, gde dominiraju vrhovi Gamila (2497m) i Astraka (2346m).
U podnožju planine Pindos je Zagori, oblast u kojoj je smešteno 46 tradicionalnih sela sa kamenim kućicama, uskim kaldrmisanim uličicama i dok boravite u bilo kom od njih, možete pomisliti da ste zalutali u neka stara vremena. Uz kuće, neizostavne su i crkve koje uglavnom potiču iz 17. i 18. veka, a većina ih je građena u skladu sa pravilima koja nalaže vizantijski stil arhitekture. Sela krase brojni kameni mostovi ( Na teritoriji Zagorija tokom XVIII i XIX veka je sagrađeno preko 160 kamenih mostova sa pogledom na smaragdnozelenu reku Voidomatis i veličanstveni Vikos kanjon koji je najdublji na svetu. Dubine je 450 m do 1600 m, a širine od 400 m do samo nekoliko metara u najužem delu.
Epir je bio na rubu starogrčkog sveta. Prvi put ova oblast ujedinjena je 370. p. n. e. pod vladarskom lozom Ekida. Poznati vladar iz date loze bio je Pir, čuven po izrazu “Pirova pobeda”. 146. p. n. e. Epir je sa ostatkom Grčke potpao pod vlast starog Rima koju je kasnije nasledila Vizantija pod kojom Epir provodi nekoliko vekova mira do dolaska Turaka krajem 15. veka. Kada su se u 18. veku Turci povukli, ova oblast je bila izvan granica Grčke, da bi 1913. g veći deo Epira konačno bio priključen Grčkoj.
Reka Aheron (Acheron) – u oblasti Preveza su izvori reke Aheron kroz koju se može hodati u kristalno čistoj vodi. Čuvena reka nosi ime po bogu Aheronu, koji je u grčkoj mitologiji poznat kao bog koji čuva reku podzemnog sveta
Za hod plitkom, ali i vrlo hladnom rekom potrebne su patike ili sandale za vodu zbog oštrog kamenja. Po mitologiji, onaj ko se okupa u Aheronu, postaje besmrtan.
Nekromanteion Aheron – je arheološki lokalitet koji je drevno svetilište posvećeno Hadu, bogu podzemnog sveta. Ostaci Nekromanteiona se nalaze na severnoj obali Aherona koji je po proročanstvu bio ulaz u pakao, a nalaze se pored mesta Mesopotamos.
Sivota- ima razuđenu obalu, bistro more, lepe uvale i skrivene plaže koje bude radoznalost i želju da se one svakodnevno menjaju i istražuju. Mesto koje zbog lepote svojih plaža ima simpatično ime “Grči karibi”
Parga – je najpopularnija destinacija u Epiru u usamljenom zalivu Jonskog mora. Poznata je po svojoj slikovitoj arhitekturi šarenih kuća koje su izgrađene duž padina planine u obliku amfiteatra sa fantastičnim pogledom na more.
Napomene:
– za prve dve noći u planinarskom domu treba poneti vreću za spavanje i čaršaf za krevet. U tom slučaju je još bolje poneti astro foliju, jer je lakše za nošenje i postaviti je na krevet ispod vreće. Takođe se moraju poneti papuče za dom. Ko ne planira uspon može ostati u Mikro Papigu.
– u Grčkoj je vremenska zona sat unapred u odnosu na vreme u Srbiji
– Organizator putovanja zadržava pravo promene programa usled nepredviđenih objektivnih okolnosti
Na osnovu Zakona o turizmu i Službenog glasnika RS, br. 17/2019, putovanje je samo za planinare koji imaju planinarsku karticu Planinarskog saveza Srbije sa overenom markicom za tekuću godinu i da se planinarska akcija organizuje u skladu sa statutom Sportskog kluba Alti.
Učesnici na akciju polaze na sopstvenu odgovornost, uz pridržavanje preporuka za nastavak trenažnog procesa u svim sportskim objektima vrhunskih sportista i ostalih sportista u sistemu sporta Republike Srbije, a sa ciljem primena mera prevencija i smanjenja rizika prenošenja virusa SARS-CoV-2, koje je doneo Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19, kao i uz pridržavanje mera Pravilnika o bezbednosti i odgovornosti u izvođenju planinarskih aktivnosti Planinarskog Saveza Srbije: http://www.pss.rs/wp-content/uploads/2015/11/6-pravilnik-o-bezbednosti.pdf. Napominjemo da prema Zakonu o turizmu (član 86, stav 4) za putovanje nije obezbeđena zaštita u pogledu garancija putovanja.