Možda sretnemo i marsovce na vrhu Šiljak 1565 m
Za Rtanj jedni tvrde da je planina, a drugi da je piramida i veštačka tvorevina. Kako god, misterije oko ove planine još nisu razrešene, ali je zato ambicioznim rekreativcima odlična prilika da u jednom danu pređu preko 1000 metara visinske razlike uspona, a potom toliko i silaska.
Kada se približavate Rtnju on zaista izgleda piramidalnog oblika zbog čega je oduvek privlačio mnoge svetske i naše prirodnjake i putopisce. Takođe je popularna priča da Rtanj posećuju i Marsovci. Priče koje sežu vekovima unazad govore o čudnoj svetlosti i vatrenim loptama koji su kružile oko ovog vrha. Početkom 20. veka pojavile su se i tvrdnje po kojima je Rtanj zapravo ostatak neke drevne civilizacije. Artur Klark, čuveni pisac, autor „Odiseja 2001. u svemiru“, u jednom od svojih radova izneo je tvrdnju da Rtanj zapravo predstavlja ostatak drevne piramide.
Stanovništvo ovog kraja tvrdi da se avionima, kada lete iznad Rtnja, gubi trag na radaru, što se dovodi u vezu s jakim elektromagnetnim zračenjima koja emituje utroba planine.
Odgovor su pokušali da pronađu eksperti Centra za istraživanje i ekologiju „Duh Rtnja“ u kojima su učestvovali mnogi naučnici. Najmodernija, polikontrastna interferentna kamera, pokazala je da je zračenje daleko veće nego u urbanim sredinama. Prosek jačine naizmeničnog električnog polja u Srbiji je od 20 do 30 volti po kvadratnom metru, a na nekim mestima na ovoj planini ono dostiže od 60 do 70 volti. Snimci pokazuju kako vrh Rtnja – Šiljak, uglavnom upija energiju, dok je mesto koje meštani zovu Svetilište, u podnožju planine – uglavnom zrači“.
Posle svih nepoznanica i nedoumica, stručnjaci su locirali i posebnu vrstu zračenja, koju je definisao još Nikola Tesla, nazvavši je „nehercijanskim zračenjem“, zbog čega se smatra da je Rtanj neka vrsta gigantskog rezonatora suptilnih energija.
Ove energetske karakteristike svakako blagotvorno deluju na ljudski organizam, i postoji plan da se ovde podigne rehabilitacioni centar.
Čuveni rtanjski čaj je uveliko poznata endemska vrsta. Ova lekovita trava raste samo na ovoj planini, a veoma slična još raste na Olimpu u Grčkoj. Kako tvrde, ovde je najčistiji vazduh u Srbiji, a to je i razlog što na 800 hektara obradive zemlje uspeva samoniklo lekovito bilje.
Najviši vrh je Šiljak (1565 m).
Na vrhu je 1932. godine sagrađena kapelica, koja je danas u ruševinama. Priča o zlatu i draguljima u utrobi planine, a koja je verovatno vezana i za legendu o dvorcu čarobnjaka koji je po predanju postojao na ovom mestu i bio visok koliko i današnja planina, u kome je čuvano ogromno blago, donela je mnogo nevolje ovoj planini. Neumorni i neumoljivi tragači za zlatom u nekoliko navrata su dinamitom razrušili kapelicu na vrhu, posvećenu Svetom Đorđu, koju je svome mužu Julijusu Minhu, bivšem vlasniku rudnika na Rtnju, podigla supruga Greta.
Vrhu Šiljak se može prići sa više strana. Južna je “najlakša”, ali je zato uspon severnom stranom najlepši.
Kako god, Rtanj je za jedne velika misterija, za druge oaza zdravlja, a za rekreativce, pravo planinarsko iskušenje.
Do vrha idemo stazom zvanom Sitna stena, a spuštamo se južnom. Staza sitnom stenom je praktično paralelna sa severnom stranom uspona, samo je kraća, ali i strmija. Mnogi smatraju i da je najlepša. Staza je ukupne dužine 13 km, sa visinskom razlikom oko 1200 metara uspona i 900 metara silaska.
Staza Sitnom stenom je za osobe sa dobrom kondicijom, nije za početnike!
Polazak iz Beograda je u 6:00h sa parkinga na uglu ulice Drinske i Sarajevske.
Kotizacija:
Prijave i detalji na mail altionline@gmail.com
Na osnovu Zakona o turizmu i Službenog glasnika RS, br. 17/2019, putovanje je samo za planinare koji imaju planinarsku karticu Planinarskog saveza Srbije sa overenom markicom za tekuću godinu i da se planinarska akcija organizuje u skladu sa statutom Sportskog kluba Alti.
Učesnici na akciju polaze na sopstvenu odgovornost, uz pridržavanje preporuka za nastavak trenažnog procesa u svim sportskim objektima vrhunskih sportista i ostalih sportista u sistemu sporta Republike Srbije, a sa ciljem primena mera prevencija i smanjenja rizika prenošenja virusa SARS-CoV-2, koje je doneo Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19, kao i uz pridržavanje mera Pravilnika o bezbednosti i odgovornosti u izvođenju planinarskih aktivnosti Planinarskog Saveza Srbije: http://www.pss.rs/wp-content/uploads/2015/11/6-pravilnik-o-bezbednosti.pdf. Napominjemo da prema Zakonu o turizmu (član 86, stav 4) za putovanje nije obezbeđena zaštita u pogledu garancija putovanja.