Đerdapska klisura – Sećanski vrh na Sokolovcu, Lepenski vir
Moćna reka, bogate šume, retke biljne i životinjske vrste, arheološke iskopine iz doba neolita, mesta za odmor, pešačke staze, sve to i mnogo više nalazi se u Nacionalnom parku i jednoj od najlepših klisura u Evropi, Đerdapskoj klisuri.
Nastala je u prastaro doba kada se zbog velike geološke kataklizme taj deo Karpatskog masiva rascepio i razmakao. Kroz ovaj rascep isteklo je Panonsko more u Crno more. Čudesni i neponovljivi pejzaži ovog kraja gde su ljudi osećali potrebu da osvoje divljinu i lepotu ovih predela.svedoci su i okvir nastajanja prve civilizacije u Evropi 8.000 godina starog neolitskog naselja Lepenski Vir, gde se mogu videti ostaci (osnove) kuća i svetski poznate kamene statuice. Mnogi rimski carevi su učestvovali u uređenju Đerdapa, počevši još od Julija Cezara, ali je najpoznatiji ostao Trajan.
U Đerdapskoj klisuri Dunav menja svoju širinu od par kilometara do par stotina metara, vijuga i juri, gradeći moćnu klisuru visokih stenovitih litica. Da bi se moć i lepota Dunava i stenovite litice klisure videle iz najlepšeg ugla potrebno je da se popnemo do raznih vrhova i vidikovaca.
Jedan od njih je Sokolovac gde je Senćanski vrh. Staza do vrha ide zelenom dolinom uz reku Pesaču koja više liči na potok uz nekoliko malih vodopada, a potom kroz listopadnu šumu i livade sa vidikovcima.
Posle odmora na vrhu, fotografisanja i uživanja u pogledu, spuštamo se stazom do arheološkog lokaliteta i muzeja Lepnski vir, odakle se preko puta (sa rumunske strane) vidi stena Treskavac, nekada davno ugašenog vulkana. Stanovnicima Lepenskog vira ona je služila kao inspiracija za izgradnju njihovih koliba. Odmor i pauza za restoran i obilazak (fakultativno) muzeja.
Staza je dužine 17 km i oko 550 metara visinske razlike.
Polazak je u 06:00 h sa parkinga na uglu Drinske i Sarajevske. Povratak se očekuje do 22:30 h. Idemo autoputem i izlazimo za Požarevac,
Prijave na mail: altionline@gmail.com
Vodič: Dragana Rajblović (UIAA MB 452)
**U slučaju otkazivanja potrebno je naći zamenu, jer u protivnom novac neće biti vraćen.
Za akciju sa sobom poneti: mali ranac sa nešto hrane (sendviči, koštunjavi plodovi, suvo voće,…), najmanje 1,5 l vode. Kremu za sunčanje, naočare, kišnu kabanicu, rezervnu presvlaku (odeću i obuću…) koju ostavljamo u busu. Obući se prikladno pešačenju i vremenskim uslovima, planinarske cipele, trenerku ili drugu odeću koja je udobna za kretanje.
Na osnovu Zakona o turizmu i Službenog glasnika RS, br. 17/2019, putovanje je samo za planinare koji imaju planinarsku karticu Planinarskog saveza Srbije sa overenom markicom za tekuću godinu i da se planinarska akcija organizuje u skladu sa statutom Sportskog kluba Alti.
Učesnici na akciju polaze na sopstvenu odgovornost, uz pridržavanje preporuka za nastavak trenažnog procesa u svim sportskim objektima vrhunskih sportista i ostalih sportista u sistemu sporta Republike Srbije, a sa ciljem primena mera prevencija i smanjenja rizika prenošenja virusa SARS-CoV-2, koje je doneo Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19, kao i uz pridržavanje mera Pravilnika o bezbednosti i odgovornosti u izvođenju planinarskih aktivnosti Planinarskog Saveza Srbije: http://www.pss.rs/wp-content/uploads/2015/11/6-pravilnik-o-bezbednosti.pdf. Napominjemo da prema Zakonu o turizmu (član 86, stav 4) za putovanje nije obezbeđena zaštita u pogledu garancija putovanja.
***********
Izveštaj jednog od učesnika upona na Sokolovcu:
Planinarska akcija
Uspon na Sokolovac izmedju Golubca i Lepenskog vira – 626 mnv
Zadnji par godina nekoliko puta godišnje krenemo organizovano sa Draganom Rajblović na planinarske ture po Srbiji. Nekada ta avantura za nas sredovečne i nepripremljene bude manje ili više naporna, ali uvek nam bude lepo i prijatno, vidimo lepe i neobične predele i zaboravimo na sav protekli period dok se borimo za dah na nekoj strmini srpskih planinskih lepotica.
Ovog puta smo posetili Nacionalni park Djerdap. Prijatna šetnja, samo na momente teška i naporna, u dužini od nekih 7 km gore i 7 km dole, uz visinsku razliku od 550 m. Ali kad je mali Strahinja, dečkić od 5 godina, uspeo bez problema da se sa nama popne i vrati, onda je to ruta svakome prihvatljiva.
Put je većim delom išao uz korito planinske reke Pesača, koja je na nekim mestima bila presušila, a na nekim je bilo toka. Da je bilo više vode, uživali bi u više slapova i vodopada, ali je svakako bilo interesantno ići koritom reke.
Dobra osobina ove planinarske šetnje je što je većim delom bila u prijatnom hladu. Dan je bio vreo, a nama je bilo prijatno u hladu šume, osim negde pred sam kraj, gde smo imali dva jača uspona po livadama na suncu. Dobra stvar je što smo pred sam vrh naišli na pastirsku kolibu sa izvorom, gde smo mogli da se napijemo izvorske vode i predahnemo.
Vrh na Sokolovcu se nalazi izmedju Golubca i Lepenskog vira, i nadvija se nad Dunavom. Sjajan je pogled sa njega i lepo se vidi Dunav.
Pre uspona smo posetili Golubac i staru tvrdjavu, ali je ona u rekonstrukciji, pa nismo mogli da udjemo u nju i nismo ništa posebno mogli da vidimo. Zato smo nakon silaska sa vrha otišli u Lepenski vir i posetili arheološki muzej, koji je sjajno sredjen i obavezno ga treba obići.
Prijatno planinarenje. Malo ima upale mišića, nismo baš spremni krenuli u planinu, izgrebani smo od trnja i ožareni od kopriva, ali je sve to zanemarljivo kad usporediš sa osećajem koji imaš posle toga.
Neprocenjivo 🙂
Zlatko Šćepanović