Posted by & filed under Planinarenje u Srbiji.

 

  

           Fruška Gora – pećina Beli majdan, isposnica iz 18. veka, vrh Veliki i Mali Gradac, Zmajevac

 

                                                                                                              

 

            Nacionalni park Fruška gora se nalazi u Vojvodini, u Srbiji, nedaleko od Novog Sada. Proglašen je nacionalnim parkom 1960. godine. Najviši vrhovi su Crveni čot (538 m), a tu su i Orlovac i turistički centar Iriški venac. Pruža se duž desne obale Dunava i duga je 80 km, a široka 15 km.
            Pašnjaci i plodno zemljište, vinogradi i voćnjaci ukrašavaju padine i niže delove, dok su površine na višim nadmorskim visinama (iznad 300 m.n.v.) pokrivene gustim, listopadnim šumama. Na prostoru nacionalnog parka raste oko 1.500 vrsta biljaka, a među njima je veliki broj lekovitih. Zahvaljujući jedinstvenim i veoma brojnim fosilnim ostacima flore i faune, Fruška gora se naziva i „ogledalom geološke prošlosti“. Posebnu vrednost, biser Fruške gore, predstavlja 16 pravoslavnih manastira, poznatih po specifičnoj arhitekturi, bogatim riznicama, bibliotekama i freskama. Fruška gora je poznata i po brojnim arheološkim lokalitetima iz praistorijskog i istorijskog perioda.
           Na kružnoj stazi od 15 km proćićemo atrakcije kao što su Beli majdan, pećinu isposnicu iz 18. Veka, rakovački kamenolom, vrhove Veliki i Mali Gradac, planinarski dom Zmajevac, manastir Rakovacsa kumulativnom visinskom razlikom oko 500 metara. 

 

 

         Pećina Beli Majdan, poznata je i kao Rakovačka pećina, odnosno kao stari kamenolom. Za vreme Kraljevine Jugoslavije nastala je iskopavanjem kamena, kaolinskog granita u davnim vremenima najverovatnije za potrebe obližnjeg manastira Rakovac. Rudnički kop je zatvoren tridesetih godina 20. veka. Dvorana je visoka oko četiri metra, a svod drže kameni stubovi, ulaz je širok nekoliko desetina metara i isto toliko se prostire u dubinu. Dimenzije celog kompleksa su impozantne i jedinstvene za područje Fruške gore. Pored pećine se nalazi i jedan otvor u zemlji iz koga izbija topao vazduh koji je posebno osetan tokom hladnijih dana.
       Duboko u gustoj šumi mistično je uklesana jedina Isposnica Isaije Parivodskog na celoj teritoriji Vojvodine. Spekuliše se da su je napravili rakovački monasi. Isposnica uklesana u meku krečnjačku stenu 1751. godine. Na zidovim pećine isposnice mogu se videti pisani zapisi uklesani u stenu iz različitih vekova. Sam nepristupačan teren omogućio je da ovo mesto ostane skoro kao u izvornom stanju, odnosno kada je napravljeno.
       Manastir Rakovac posvećen je Svetom Kuzmi i Damjanu, a po predanju, podigao ga je izvesni Raka, komornik despota Jovana Brankovića, krajem XV veka na mestu gde je ubio jelena kako bi okajao svoj greh. Međutim prvi zvanični dokument o manastiru Rakovac datira iz 1546. godine kada su Turci izvršili popis Srema, radi ubiranja poreza. Manastir je tokom svoje istorije više puta rušen od strane Turaka i kasnije tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

 

Polazak iz Beograda je u 06:30 h sa parkinga na uglu ulica Drinske i Sarajevske. 

Prijave na mail altionline@gmail.com

Vodič: Dragana Rajblović, SK „Alti“ (vodička licenca UIAA MB 452) (www.alticlub.org.rs)

Kotizacija:

**U slučaju otkazivanja potrebno je naći zamenu, jer u protivnom novac neće biti vraćen                                   

 

 

Sa sobom poneti: mali ranac sa nešto hrane (sendviči, koštunjavi plodovi, suvo voće, voće…), najmanje 1,5 litar vode, kremu za sunčanje, naočare, kišnu kabanicu, rezervnu presvlaku (majicu) i rezervnu obuću. Od stvari koje ponesete, višak možete ostaviti u busu tokom našeg treka. Obući se slojevito, kao i prikladno pešačenju tj.obuću (cipele ili gojzerice), trenerku ili drugu odeću koja je udobna, kao i jaknu sa kapuljačom ili poneti kapu.

 

Na osnovu Zakona o turizmu i Službenog glasnika RS, br. 17/2019, putovanje je samo za planinare koji imaju planinarsku karticu Planinarskog saveza Srbije sa overenom markicom za tekuću godinu i da se planinarska akcija organizuje u skladu sa statutom Sportskog kluba Alti.

 

Učesnici na akciju polaze na sopstvenu odgovornost, uz pridržavanje preporuka za nastavak trenažnog procesa u svim sportskim objektima vrhunskih sportista i ostalih sportista u sistemu sporta Republike Srbije, a sa ciljem primena mera prevencija i smanjenja rizika prenošenja virusa SARS-CoV-2, koje je doneo Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19,  kao i uz pridržavanje mera Pravilnika o bezbednosti i odgovornosti u izvođenju planinarskih aktivnosti Planinarskog Saveza Srbije: http://www.pss.rs/wp-content/uploads/2015/11/6-pravilnik-o-bezbednosti.pdf. Napominjemo da prema Zakonu o turizmu (član 86, stav 4) za putovanje nije obezbeđena zaštita u pogledu garancija putovanja.