Posted by & filed under Planinarenje u Srbiji.

 

 

               Vrhovi Vrata 815 m, Kobilja glava 778 m i manastir Vitovnica

                                                                                                     

 

            Kad se kaže Homolje, misli se na nenaseljena prostranstva, na zelene bujne šume, čist vazduh, divlju prirodu, raznovrsne oblike reljefa – klisure, stene, kotline, reke, potoke, vrela, izvore, pećine i brojne vrhove. Ovu oblast naseljavali su Tračani, Iliri, Kelti, Tribali, Goti, Rimljani. Uz ostatke rimskih utvrđenja i kula duž stenovitih litica, krase je i mnogi manastiri među kojima su najistaknutiji Blagoveštenje, Gornjak i Vitovnica.

           Homolje se nalazi u istočnoj Srbiji, pripada opštini Žagubica i deo je karpatsko balkanskih planina. Jedan od lepših homoljskih vrhova je vrh Vrata 815m, do kog se dolazi neobično lepom bukovom šumom, a pogled se pruža na druge vrhove Homolja – Veliki Sumorovac, Veliki Vranj i Štubej. Nedaleko od Vrata nalazi se i vrh Kobilja glava koji se nalazi u šumi. Staza jednim svojim delom ide uz rečicu Vitovnicu. A na početku pešačke staze nalazi se manastir Vitovnica.

           Manastir Vitovnicu je podigao kralj Milutin oko 1289.godine. Ono što je značajno u arhitekturi manastira je kamena ploča iz 1218.g koja sadrži dvojezičan rukopis, staroslovenski i starojermenski, te se smatra da je preneta iz tzv jermenske crkve. Ploča se nalazi iznad severnih vrata manastira. Vitovnica je više puta rušena i paljena od strane Turaka, kasnije i Nemaca.                                                                                                                    Jedan od igumana manastira bio je i čuveni Otac Tadej (delo: „Kakve su ti misli takav ti je život“) koji je 2003.g tu sahranjen. Jedna od njegovih rečenica je i: „Bez đavola se ne možemo spasiti” Manastir ima bogatu biblioteku, a u neposrednoj blizini je izvor Svetog Jovana za koji se smatra da ima lekovitu moć.

            Staza startuje i završava se od manastira Vitovnica. Dužine je 16,5 km sa oko 700 metara visinske razlike.

 

 

Polazak iz Beograda je u 06:00 h sa parkinga na uglu ulica Sarajevske i Drinske. Povratak se očekuje do 21:30 h.

Prijave na mail altionline@gmail.com

Vodič: Dragana Rajblović, SK „Alti“ (vodička licenca UIAA MB 452) (www.alticlub.org.rs)

**U slučaju otkazivanja potrebno je naći zamenu, jer u protivnom novac neće biti vraćen.                    

 

Sa sobom poneti: mali ranac sa nešto hrane (sendviči, koštunjavi plodovi, suvo voće, voće…), najmanje 1,5 litar vode, kremu za sunčanje, naočare, kišnu kabanicu, rezervnu presvlaku (majicu) i rezervnu obuću. Od stvari koje ponesete, višak možete ostaviti u busu tokom našeg treka. Obući se slojevito, kao i prikladno pešačenju tj.obuću (cipele ili gojzerice), trenerku ili drugu odeću koja je udobna, kao i jaknu sa kapuljačom ili poneti kapu.

 

 

 

Na osnovu Zakona o turizmu i Službenog glasnika RS, br. 17/2019, putovanje je samo za planinare koji imaju planinarsku karticu Planinarskog saveza Srbije sa overenom markicom za tekuću godinu i da se planinarska akcija organizuje u skladu sa statutom Sportskog kluba Alti.

 

 

Učesnici na akciju polaze na sopstvenu odgovornost, uz pridržavanje preporuka za nastavak trenažnog procesa u svim sportskim objektima vrhunskih sportista i ostalih sportista u sistemu sporta Republike Srbije, a sa ciljem primena mera prevencija i smanjenja rizika prenošenja virusa SARS-CoV-2, koje je doneo Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19,  kao i uz pridržavanje mera Pravilnika o bezbednosti i odgovornosti u izvođenju planinarskih aktivnosti Planinarskog Saveza Srbije: http://www.pss.rs/wp-content/uploads/2015/11/6-pravilnik-o-bezbednosti.pdf. Napominjemo da prema Zakonu o turizmu (član 86, stav 4) za putovanje nije obezbeđena zaštita u pogledu garancija putovanja.