Kirgistan
01.09. 2026. – 11.09. 2026.
najviša tačka do koje ćemo doći je Kladike pass na 3800 m
Kirgistan je država u srednjoj Aziji. Graniči se sa Kinom, Kazahstanom, Tadžikistanom i Uzbekistanom. Glavni grad je Biškek. Država je površine 199.951 km² sa oko 5.8 miliona stanovnika.
Veći deo Kirgistana zauzimaju planinski lanac Tjen Šan i njegovi ogranci. U njemu se, na krajnjem istoku zemlje, nalazi i najviši vrh Džengiš Čokusu (Jengish Chokusu) 7.439 m. Na istoku je i najveće kirgisko jezero Isik Kul. A na jugu zemlje se nalaze ogranci planinskog lanca Pamira. Oko 80% površine države čine planine visoke preko 1500 m, a skoro polovina njih je visoka preko 3000 m sa snegom i glečerima, dok ostali deo čine doline i kotline. Leti se pastiri sele u visoke pašnjake, gde u tradicionalnim živopisnim šatorima, jurtama, čuvaju stada i žive u skladu s prirodom.
Kirgizi su bili nomadski narod koji su 840. g osnovali svoju vlastitu državu u prostoru Altaja i Tjen Šana. Većina stanovništva koncentrisana je u planinskim kotlinama i pograničnim područjima koja se nastavljaju na nizije i prigorja u susednim državama. Oko 70% stanovništva čine Kirgizi čiji jezik, vrlo srodan kazaškom, pripada turkijskoj grupi i koji su tradicionalno muslimani suniti. U Kirgistanu žive i Uzbeci (oko 14,5%) i Rusi (oko 9%).
Kirgizi su tokom veka bili pod velikim uticajem Mongola, Kineza i muslimana i mešali se sa raznim narodima. U 17. veku ratovali su protiv mongolskih Džungura, a u 18. veku su priznali vlast Kineskog carstva za vreme dinastije Ćing. U 19. veku je na prostoru Kirgistana nastao islamski Kanat Kokand unutar kojeg su Kirgizi prihvatili islam. 1876.g su postali deo Ruske Imperije. 1918.g Kirgistan postaje deo SSSR , a 1991. kad se raspao SSSR, Kirgistan je postao samostalna država.
Kirgistan ima, na našu sreću, dosta netaknute „divlje“ prirode! Zato idemo da je vidimo.
Najviša tačka koju ćemo dosegnuti je Kledike pass na 3800 metara.
U okviru desetodnevnog putovanja posetićemo mnoge atraktivne destinacije, uz nezaboravne hajkinge i obilaske.
11 dana – 10 noćenja ( 3 noći u Biškeku u hotelu, 4 noći u Karakolu u hotelu, 2 noći u jurtama, 1 noć u Biškeku u hotelu). Sobe su dvokrevetne sa svojim kupatilima, sem jurti koje su 4 – krevetne i bez kupatila (spoljni toaleti, a za kupanje termalni izvori).
Kotizacija je 1050 evra u šta spada smeštaj, prevoz iznajmljenim busom, svi obilasci navedeni u programu, te za fakultativnim nemate potrebe. Dok noćimo u jurtama uključena je večera prvog dana, doručak i večera drugog dana i doručak trećeg dana u jurtama.
U kotizaciju ne ulazi: ishrana, ulaznice za muzeje, jahanje konja (oko 35 evra po danu) i avio karte. Avio karte se kreću od 400 e pa naviše. Pri prijavi na putovanje pravi se dogovor za avio karte.
Kotizacija: 150 e avans pri prijavi, dalje mesečno po 100 evra. Sve rate se otplaćuju do 15. jula najkasnije.
Hrana u Kirgistanu je jeftinija nego u Srbiji.
Prijave i info na mail: altionline@gmail.com
PROGRAM
01. – 02.09. noć Biškek aerodrom – transport i smeštaj u hotelu
02.09. – slobodan dan u Biškeku
03.09. Ala Archa Nacionalni Park – obilazak, pešačka tura, popodnevni ručak, povratak u Biškek
04.09. Put u Karakol sa obilascima i kratkim trekovima (Kok Moinok kanjon, Čolopon Ata). U večernjim časovima smeštaj u hotelu u Karakolu.
05.09. Karakol slobodan dan
06.09. Barskon vodopadi – pešačka tura. Skaska kanjon – pešačka tura. Povratak preveče u Karakol.
07.09. Isik Kul jezero obilazak – Žeti Oguz – pešačka tura dolinom. Povratak uveče u Karakol.
08.09. Transport u Altin Arašan dolinu 2700 m. Obilazak, jahanje konja, kupanje u termalnim izvorima, večera i noćenje u jurtama.
09.09. Doručak, jahanje, odlazak na Ala Kol jezero 3500 m sa prevoja koji je na 3800 m. Popodne povratak na 2700 m, večera i noćenje u jurtama.
10.09. Doručak i transport do Karakola odakle krećemo na put za Biškek. Smeštaj u hotelu u Biškeku u večernjim satima.
11.09. Transport na aerodrom. Dolazak u Beograd u večernjim satima.
Biškek je glavni grad republike Kirgistan, nalazi se u dolini reke Čuj. Na prostoru Biškeka nekada je bila karavanska stanica za put svile. Grad je smešten na severu Kirgistana u blizini granice s Kazahstanom. Nalazi se na 800 m nadmorske visine u podnožju kirgistanskih planina planinskog lanca Tjen Šan. Ala-Too trg je srce grada gde su spomenici, fontane i promenada. Grad ima dosta parkova (Panfilov park), a nezaobilazna stanica za posetiti je Oš bazar tj pijaca sa hranom, suvenirima, začinima. Takođe i istorijski muzej Kirgistana.
Karakol Crna (Kara) ruka (kol) je grad na istočnoj obali Isikk Kula. Takođe je bio stecište na Putu svile. Godine 1880. broj stanovnika Karakola naglo je skočio doseljavanjem Dungana, kineskih muslimana koji su bežali pred ratom u Kini. Ovde je poznata Dungan džamija – drvena džamija bez eksera (kineska arhitektura) i Ruska pravoslavna crkva čija je građevina vrlo zanimljiva. Grad je poznat po svom istorijskom mauzoleju posvećenom ruskom istraživaču Nikolaju Prževalskom pravoslavna crkva čija je građevina vrlo zanimljiva. Grad je poznat po svom istorijskom mauzoleju posvećenom ruskom istraživaču Nikolaju Prževalskom, čija su istraživanja u oblasti centralne Azije imala značajan uticaj na razumevanje ovog dela sveta.
Altin Arašan – u prevodu znači „zlatni izvori“, prirodni rezervat smešten je na 2600 metara u planinskom lancu Tjen Šan. Ovo je popularno polazište za planinarenje, takođe je i istraživački centar. Ima termalne izvore, kao i nešto malo snežnih leoparda i još manje medveda. Oblast je puna je bujnih šuma, okružena visokim planinskim vrhovima sa prelepim pejzažima.
U ledničkoj dolini na 3,532 metara, pod snežnim vrhovima planine Terskey Ala Too, smešteno je Ala Kol jezero tirkizne boje. Dugo je 2.8 km, a široko 600–700 m i jedno je od lepših planinskih jezera u Kirgistanu.
Skazka kanjon – skazka znači „Bajka“. Ovaj kanjon je poznat po svojim crvenim i narandžastim stenama koje izgledaju kao na Marsu.
Ala Arča Nacionalni park je prirodno čudo spektakularne lepote sa bogatstvom divljeg života snežnog leoparda, medveda, sivog vuka i raznih vrsta ptica poput planinskih orlova i sokolova. Planine Ala Arča su poznate po vrhovima Tjen-Šanskog planinskog lanca, koji dostižu visinu od preko 4.890 metara. Park takođe obiluje raznovrsnim autohtonim vrstama biljaka kao što su Tien-Šanski baršunasti cvet i Kirgiški hrast.
Isik kul je drugo po veličini planinsko jezero na svetu. Poznato po svojoj kristalno plavoj vodi i slikovitim pejzažima koji okružuju njegove obale.
Žeti Oguz je klanac u crvenim stenama gde je proroda oblikovala neobično lepe formacije koje izgledaju kao sedam bikova i slomljeno srce.
Dodatno:
Najbolji period za posetu Kirgistanu je kasno proleće ili rana jesen. Vreme je stabilno, veća mogućnost prilaska vrhovima dok su bez snega, nema visokih temperatura i vrućina u gradovima, niti velikih hladnoća u planinskim predelima.
Valuta: Som KGS – 1 EUR=82.06 KGS
Za potrošnju u Kirgistanu morate uvek sa sobom imati lokalnu valutu.
Kreditne kartice i bankomati: Kartice retko gde možete koristiti. Preporuka je plaćanje gotovinom. O pojedinostima posavetujte se sa Vašom bankom i obavezno prijavite odlazak u inostranstvo, kako Vam kartice ne bi bile blokirane.
Vremenska zona: GMT +6
Viza: Nije potrebna.
Klima: klima je raznovrsna, od subtropske preko pustinjske do subpolarne. Zimi variraju od -8C u nižim predelima do -27C u planinama. Leti idu od -10C u planinama do +40C na jugu. Godišnje ima čak i do 247 sunčanih dana.
Električna energija: koristi se napon od 220 Volti, a utičnice su kao kod nas.
Mobilni telefoni i internet: domaći operateri imaju roaming s Kirgistanom. Wi-Fi internet može se pronaći u većini hotela i restorana, ali uglavnom je dosta spor.
H R A N A
Bešbarmak, nacionalno jelo nomada je tanko testo uglavnom kvadratnog oblika (talasbešbarmak), kuvano u bogatoj mesnoj čorbi i servirano sa sitnim kockicama mekanog mesa, najčešće konjetine, ali i jagnjetine ili govedine, i zaliveno “čikom”, crvenkastim aromatičnim temeljcem od jagnjetine, luka i bibera.
Lagman – sličan bešbarmaku, čija su osnova široki rezanci u softu, sa dosta mesa i povrća.
Plov – pirinčano jelo Centralne Azije, nalik pilavu, ali skroz različit i po ukusu i sastojcima.
Samsa – pecivo punjeno uglavnom mesom i često pečeno na specifičan način, lepljenjem testa za zidove vrelog kazana.
Čalap – nacionalno tradicionalno piće od fermentisanog mleka, vode i soli, prijatnog i osvežavajućeg ukusa, koje će se negde služi i kao aperitiv.
Kumis – fermentisano piće koje se pravi od kobiljeg mleka.
U restoranima umesto hleba serviraju se mirisni topli uštipci, ukusni, mekani i vazdušasti, a mogu se kombinovati sa namazom od kajmaka.
Slatkiši su uglavnom tipični orjentalni, tj u softu od šećera.
Za pešačke akcije sa sobom poneti: mali ranac sa nešto hrane (sendviči, koštunjavi plodovi, suvo voće…), najmanje 1,5 litar vode. Kapu, naočare, kišnu kabanicu. Obući se prikladno pešačenju, obuću koja se ne kliza tj, planinarske cipele, odeću koja je udobna i brzo se suši, kao i sportsku jaknu prilagođenu vremenskim uslovima
Na osnovu Zakona o turizmu i Službenog glasnika RS, br. 17/2019, putovanje je samo za planinare koji imaju planinarsku karticu Planinarskog saveza Srbije sa overenom markicom za tekuću godinu i da se planinarska akcija organizuje u skladu sa statutom Sportskog kluba Alti.
Učesnici na akciju polaze na sopstvenu odgovornost, uz pridržavanje preporuka za nastavak trenažnog procesa u svim sportskim objektima vrhunskih sportista i ostalih sportista u sistemu sporta Republike Srbije, a sa ciljem primena mera prevencija i smanjenja rizika prenošenja virusa SARS-CoV-2, koje je doneo Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19, kao i uz pridržavanje mera Pravilnika o bezbednosti i odgovornosti u izvođenju planinarskih aktivnosti Planinarskog Saveza Srbije: http://www.pss.rs/wp-content/uploads/2015/11/6-pravilnik-o-bezbednosti.pdf. Napominjemo da prema Zakonu o turizmu (član 86, stav 4) za putovanje nije obezbeđena zaštita u pogledu garancija putovanja.