Mokra Gora
Mokra Gora se prostire u najzapadnijem delu opštine Užice, između jugoistočnih padina Tare i severozapadnih padina Zlatibora, u mokrogorsko-rzavskoj udolini. Kao prirodno stanište crnog i belog bora rasprostranjenih u zagrljaju tri planine Šargana, Zlatibora i Tare, Mokra Gora se prostire na površini od 10.710 hektara kroz koju protiču tri reke Crni Rzav, Beli Rzav i reka Kamišina.
Pripada grupi planinskih sela razbijenog tipa, gde su kuće raštrkane po brdima i planinskim kosama, sa oko 500 domaćinstava koji se pretežno bave poljoprivredom.
Ovaj kraj ima veoma dinamičan reljef, duboko usečene klisure i kanjone iznad kojih se uzdižu mnogi vrhovi do 1540 metara. Njenu raznovrsnost čine i brojni vodopadi kao i dragoceni izvori lekovitih (visoko alkalnih) voda, među kojima se ističe Bela voda, Dulov izvor i drugi.
Mokra Gora nadaleko je poznata po pruzi uskog koloseka „Šarganskoj osmici“ koja je bila žila kucavica i jedina veza Evrope sa Jadranskim morem, a njen nastanak vezan je za začetke srpskog železničkog saobraćaja. Ovo jedinstveno graditeljsko delo, poznato po izuzetnom tehničkom rešenju savladavanja velikog uspona na malom odstojanju, jedina je pruga uskog koloseka u Evropi, širine 760 milimetara. Danas je ovo muzejsko-turistički kopleks koji je otrgnut od zaborava gde ponovo čuvenom „Šarganskom osmicom“ odjekuje klaparanje vagona vozom „Nostalgija“ koji je u vlasništvu Muzeja železnice Srbije.
Vožnja šarganskom osmicom imala je svoju atraktivnost i u vreme dok je funcionisala kao standardni železnički prevoz. Parnjača se probijala kroz stenovite tesnace i visoke useke između Šargana i Mokre Gore, trasom na kojoj pruga pravi neobičnu putanju u vidu broja 8, sa više mesta iz voza putnici su imali prilike da vide tri pruge u različitom nivou. Mnogi bi se uspaničili kada bi videli da im u susret dolazi drugi voz, ali nije bilo nikakve opasnosti jer je taj drugi voz bio u drugom prostornom odseku. Prolazeći trasom čuvene “osmice” dužine 13,5 km putniku je praktično nemoguće da odgonetne kojim je pravcem prošao voz i kuda tek treba da prođe.
Atrakcija Mokre Gore je i etno selo Drvengrad (nem. Kustendorf), poznat i kao Mećavnik, tj. izgrađeno na brdu Mećavnik po zamisli filmskog reditelja Emira Kusturice za potrebe snimanja filma „Život je čudo”. Ulice Mećavnika nose imena velikih umetnika, sportista i svih onih koji su svojom idejom ostavili ili ostavljaju trag u istoriji čovečanstva. Etno selo ima trg, crkvu, umetničku galeriju, biblioteku, bioskop, restoren, sportski centar, apartmanski i hotelski smeštaj… U Kunsterdofu se svake godine održavaju filmski festivali sa velikim brojem umetnika Iz celog sveta.
Kao zaštićeno područje Mokra Gora godinama odoleva investitorima braneći tip gradnje tzv. „dinarske brvnare“. Bez obzira na sve veći broj turista Mokra Gora nije promenaila ništa od svoje autentičnosti te na prostoru Živopisne doline između Tare i Zlatibora ne možete videti savremene višespratnice niti velika vikend naselja. Raznovrsna flora i fauna sve više privlačI prave ljubitelje i poštovaoce netaknute prirode. (info: https://mokragorainfo.com/)
Nedaleko od Mokre gore je i selo Kremna poznato po proročkoj porodici Tarabića.
PROGRAM PUTA
Polazak je u petak u 17:00h sa parkinga na uglu ulica Drinske i Sarajevske. Uz usputnu pauzu stižemo u Kremnu gde se smeštamo u hotel.
00.00. – u 06:00 polazak busom do Mokre gore (13 km vožnje) odakle startujemo pešačenje kružnom stazom do Velikog Viogora 1281 m , jednog od lepših vrhova Zlatibora. Idemo preko zaseoka Krsmanovići, vrha Obešeni hrast 1040 m i Ploča. A povratak tj silazak je preko vrha Njivički kik (1058 m) do Krsmanskog potoka i dalje do startne tačke. Staza je dužine 15 km sa oko 800 metara visinske razlike.
00.00. – u 06:00 polazak busom do Mokre gore (13 km vožnje) odakle startujemo ka Tari i nazad. Uspon do najvišeg vrha Tare, Zborište 1546 m ide preko više vrhova Gola glava, Kobilovac, Putno brdo i Veliko brdo. Sa Zborišta se spuštamo drugom stranom na početnu tačku i završavamo kružnu stazu. Ukupna dužina staze je oko 17 km sa oko 700 metara visinske razlike.
U popodnevnim časovima polazak za Beograd.
Noćenje je u hotelu u trokrevetnim i dvokrevetnim sobama sa svojim kupatilima.
Posle svake pešačke ture svraćamo u obiližnji restoran na ručak/večeru. Takodje će biti i svraćanje u prodavnice. ali nije na odmet poneti hranu i iz Beograda za ishranu tokom pešačenja.
Kotizacija:
Na osnovu Zakona o turizmu i Službenog glasnika RS, br. 17/2019, putovanje je samo za planinare koji imaju planinarsku karticu Planinarskog saveza Srbije sa overenom markicom za tekuću godinu i da se planinarska akcija organizuje u skladu sa statutom Sportskog kluba Alti.
Učesnici na akciju polaze na sopstvenu odgovornost, uz pridržavanje preporuka za nastavak trenažnog procesa u svim sportskim objektima vrhunskih sportista i ostalih sportista u sistemu sporta Republike Srbije, a sa ciljem primena mera prevencija i smanjenja rizika prenošenja virusa SARS-CoV-2, koje je doneo Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19, kao i uz pridržavanje mera Pravilnika o bezbednosti i odgovornosti u izvođenju planinarskih aktivnosti Planinarskog Saveza Srbije: http://www.pss.rs/wp-content/uploads/2015/11/6-pravilnik-o-bezbednosti.pdf. Napominjemo da prema Zakonu o turizmu (član 86, stav 4) za putovanje nije obezbeđena zaštita u pogledu garancija putovanja.