Tek što sam sela da napišem izveštaj, videh Čelin status, jednog od učesnika pešačkog dela trke, pa reših da ovde prenesem: “Da bi boravak u prirodi i na planini bio savrsen ponekad nije potrebno samo lepo vreme i ostale stvari koje uz to idu. Dokaz za to je jucerasnji dan proveden na Mokroj u Ibarskom Kolasinu. I bilo je bas mokro! Kisa nas je pratila od ranih jutarnjih sati i uspela je samo u nekim stvarima. Nismo ispeli do kraja Berim zbog jakih pljuskova, paraglajderi nisu leteli, otvaranje Ferate je odlozeno za lepse vreme iako je jedna mala ekipa na svoju odgovornost uspela da ispenje jedan pocetni deo. Musko-zenska planinska trka jedina je zavrsena na pravi nacin, jer su ucesnici u njoj pokazali ogromnu izdrzljivost, a bogami i hrabrost u takvim uslovima!!”
Da, upravo tako. Kiša je lila, a učesnici su trčali i hodali kao da je vreme sasvim normalno, kao da sija sunce. Ni na jednom licu nisam videla znake zabrinutosti ili lošeg raspoloženja. Po maglovitom, kišnom i tmurnom vremenu ceo dan sam gledala vedre ljude. Trka je u potpunosti uspela iako jedan dobar broj prijavljenih nije došao, upravo zbog loše vremenske prognoze tog 10. oktobra. Staza je iz bezbedonosnih razloga morala da bude skraćena tako da zaobiđe vrh planine koji je bio skroz pod gustom maglom. Takmičari bi se tamo lako izgubili, a još teže našli, pa je cilj bio tamo gde i start i ukupna dužina staze 20 kilometara sa oko 600 metara visinske razlike između najniže i najviše tačke. I ona kraća staza takođe je bila skraćena.
U pola 8h startovali su trkači. Posle njih istom stazom pešaci. Kada su se dovoljno udaljili startovala je treća grupa koju je poveo vodič , obzirom na to da kraća staza nije bila obeležena označavajućim trakama. Na Previji, najvišoj tački trke (1288 m) pešaci duže i kraće staze su se mimoilazili, dok su trkači tada već uveliko bili na cilju ili blizu cilja. Planinu prekrivenu sivilom subotnji dan je razveselio kabanicama raznih boja, a učesnike na pola pešačenja kod kućice od drveta, ljubazni domaćin sa čašicom rakije i kafom. Na planini su 10. oktobra bili učesnici trke, grupica rekreativaca namerena da prođe via feratom bez obzira na nepovoljne uslove, naš drugar Čela koji je poveo nekoliko hrabrih članova PD “Zmaj” iz Zvečana, uz njih naravno i organizatori, kontrolori, hitna pomoć, obezbeđenje…U trci je učestvovala i ekipa iz Republike Srpske. Nevena i Željko iz PAK “Summit” iz Banja Luke i Sanja i Miroslav organizatori “Jahorina ultra trail-a”. Sve u svemu bilo je otprilike preko stotinak ljudi. Kako su zbog ne-vremena ostali događaji bili otkazani, trkače su, kako je ko stizao na cilj, organizatori prevozili do smeštaja, a po zavrešenoj šetnji, već oko 14h uglavnom su svi bili u Zubinom Potoku sem par osoba.
Staza od 20 kilometara po pljusku Neveni nije bila dovoljno duga pa je odlučila da je produži za 10 kilometara. Tako je napravila još pola kruga staze kada su je Željko i Ricko presreli. Dok je išla produženi krug srela je čobanina koji je ponudio da je odveze džipom do Zubinog Potoka, ali je odbila i nastavila dalje. Biće da su joj Nektar proizvodi iz Banja Luke dali poleta i energije. Ipak Željku i Ricku nije mogla da odbije ponudu za prevoz sem deonicu do cilja. Dok sam sa njenim prijateljima pošla kolima do mesta događaja ugledali smo Nevenu kako hoda, a iza nje Željko i Ricko u kolima. Tako je ona (iako joj je ovo bila druga planinska trka) jedina od takmičara prešla 30 kilometara po prilično svežem danu u običnom letnjem šorcu i pored svega zadržala je lepo raspoloženje i vedar duh.
Posle odmora i popodnevnog ukusnog ručka koji su nam spremili domaćini, premestili smo se u kafe Doma kulture na koktel parti i proglašenje pobednika. Aleksandar Dimitrijević je i ove godine imao najbolji rezultat i bio ubedljivo prvi. Kao i prošle godine i ove su muški pobednici isti, dok je ženski sastav bio skroz drugačiji. Sofija Arapović se odnekuda pojavila i samo počela da odnosi nagrade na trkama širom Srbije. Može se slobodno reći da je za 2015.godinu žensko trkačko osveženje. Sanja Kavaz i Tamara Šekerović su prvi put učestvovale na našoj trci i osvojile drugo i treće mesto. Pojedinci su nas prijatno iznenadili, poslednjih meseci vidno su popravili rezultate i sve su bliži početku trkačke liste. Iskrene pohvale za Denisa Ibišbegovića koji je svim 50+, ali i mnogo mlađima objasnio kako se trči i održava kondicija.
Ženska kategorija: Muška kategorija:
-
Sofija Arapović 2:05,28 1. Aleksandar Dimitrijević 1:35:19
-
Sanja Kavaz 2:18,38 2. Dimitrije Đurić 1:43:46
-
Tamara Šekerović 2:38,52 3. Goran Miličić 2:03:24
Posle dodele nagrada sve prisutne zabavljalii su momci iz kraja živom svirkom. Kako su svi bili lepo raspoloženi žurka se nastavila do ranih jutarnjih sati.
Nedeljno jutro počelo je razgibavanjem u hali sportova na času joge sa Andrijom i Milicom. Oko 10h smo autobusom krenuli put Beograda sa namerom da obiđemo neke znamenitosti. Posetili smo manastir Đurđevi Stupovi, selo Deževu i mesto gde je rođen Sveti Sava na kom se gradi isoimeni hram kao i jednu od najstarijih crkava na Balkanu, impozantnu Petrovu crkvu. Oko 14h već ogladneli završili smo u Novom Pazaru, a potom punih stomaka nastavili put Beograda i dalje na sever. Zahvaljujemo se “Kolašin prevozu” iz Zubinog Potoka i vozačima koji su nas strpljivo vozili na sva odredišta koja smo poželeli da posetimo. Iglu Šport iz Beograda obradovao nas je nagradama iz programa “Light My Fire”. Kompanija “Altamed” iz Beograda kao i uvek častila je pobednike svojim nadaleko poznatim napicima Revita. Drugu godinu po redu u Zubinom Potoku sportski klub “Alti” zajedno sa “Outdoor In”, Institutom za teritorijalni ekonomski razvoj – “InTER” iz Zubinog Potoka, kao i Opštinom Zubin Potok, organizuje planinsku trku.