Novi Sad ♥ Jastrebac ♥ Banja Luka ♥ Petrovac ♥ Žabljak ♥ Mojkovac ♥ Podgorica ♥ Nikšić ♥ Paraćin ♥ Smederevo
U zahvalnost organizatorima!
Kulturni centar Paraćin, organizator Planinarski klub “Javorak” i Aleksandar Sale Marković 29.09. – u salu ulazi najveći kavaljer grada, petogodišnji David sa mamom Brankom Bradašević i donosi mi cvet. Taj vrsni kavaljer je i planinar. Uz mamu ide redovno u prirodu, a ima od koga i da nauči kad je ona dosegla velike visine na Himalajima, Kavkazu… Pored Davida došao je na promociju da čuje priču i devetogodišnji Luka, Saletov sin. (p.s. rodio se 2007.g. kad smo mi išli na Everest). Drago mi je kada vidim da su im roditelji lični primer i uz koje su često na planini, tada pomislim da “ima nade”. Ipak, svi mi koji smo u planinarskom svetu, mišljenja smo da redovan kontakt sa prirodom, povratak istoj i aktivnosti u prirodi, treba uvesti kao obavezan predmet u škole. Jer nije dovoljno da o tome samo roditelji vode brigu, već i država.
Od Smedereva do Paraćina, Nikola, Ču i ja smo obišli Deliblatsku peščaru, Đerdapsku klisuru, Gornjačku klisuru i vrela Grze.
Naime, Ču iz Kuala Lumpura je poželeo da obiđe prirodne lepote Srbije, pa smo ga poveli u švrljanje po prirodi na mesta koja su najbliža Smederevu i Paraćinu.
Ču je bio najsmešniji kad je u Gornjaku ugledao smuka. Oni u Maleziji su navikli na otrovne i opasne zmije, pa je vrlo skeptično prihvatio informaciju da je ova sa naših terena potpuno bezopasna i nije otrovna.
Ispred Centra za kulturu Smederevo 27.09. Marko Cvetković je organizovao promociju. Mislim da je ovo bila jedina promocija na kojoj je bilo najmanje ljudi iz sveta planinarstva.
Ipak, Marko je veliki entuzijasta, svoj posao radi sjajno i trudi se, zajedno sa svojim kolegama, da građanima Smedereva redovno dovodi goste i pravi događaje i predavanja na razne teme.
Mmmm Nikšić !! Jedva sam 
čekala da se vidim sa svojim rođacima Zečevićima i obiđem Klenak, nedaleko od Nišića, rodno mesto moje mame, kuću i okolinu. Upravo je ovo selo uticalo na to da kasnije zavolim planine. Bila sam mala kada sam jednom u Klenak išla sa mamom i tatom. Mama je imala godinu-dve kada su njeni roditelji sa decom prešli da žive u Vojvodinu. Tako smo uvek išli kod bake i deke u ravnicu, koja me ni malo nije podsećala na “selo”, dok su u Klenku ostali malobrojni rođaci. Tata je rođen u Beogradu i s njegove strane nismo imali kod koga da idemo na selo. I dok su mene i sestre tata i mama stalno vukli na more, ja se tog jednog odlaska u Klenak sećam više nego sto odlazaka na more. Brdovito, okruženo planinama, domaće životinje kakvih nema u Vojvodini kod bake i deke. Kuća u brdu, kad joj priđeš iza, možeš odmah na krov, ne trebaju merdevine. Bila sam tako opčinjena i fascinirana, ali i tužna što tamo ne odlazimo stalno. Zato sam to kasnije nadoknadila neprestanim planinarenjem. U Klenku naravno više niko ne živi, ali kuću posećuju i održavaju je ujaci. Neki od njih su poznati umetnici što su nasledili od dedinog brata čiji su rad/skulpturu stavili ispred kuće da je krasi. I eto opet, ovo mi je jedan od najglavnijih događaja u 2016. godini. Moraću tamo češće da idem!
Drago Šlagi Vujović je ispred PK Javorak iz Nikšića bio glavni organizator. Inače Šlagi se 2010.g popeo na Everest sa Đorđijem Vujičićem i Markom Blečićem. Đorđije je davne 1996.g bio u crnogorskoj ekspediciji na Everest, godina koja je za “krov sveta” bila najtragičnija, kada je u jednoj noći na preko 8000 metara zauvek ostalo 15 planinara. Promocija se održala u Gradskoj kući u parku, 19.09. Uz muški deo ekipe, bila je tu i Biljana Medenica koja je na Himalajima dosegla visine iznad 5000 metara. Sigurna sam da će uskoro još više i više, sve do.. 🙂 I dok traju promocije iz grada u grad, pomislim koliko u publici ima onih čije bih priče ja volela da čujem, ko su, šta rade…ali, na žalost, razmenimo po neku rečenicu i svi žurimo dalje u nove obaveze, Šteta što dan ne traje 24 sata!
Podgorica – 18.09. Organizator Kulturni informativni centar KIC i Valentina Knežević. Hvala Vojinu Krgoviću na glavnoj organizaciji u Podgorici i Mojkovcu. Da sam se ranije organizovala i dogovorila sa Pk “Visokogorci” bilo bi više ljudi, ali šta je tu je, ipak ih je bilo :), kako iskusnih planinara tako i onih koji su došli da čuju priču i putopis sa Himalaja. Na kraju smo se svi baš lepo ispričali uz razna zanimljiva pitanja i konstatacije. Posle dužeg vremena videla sam se i sa dragim prijateljima i poznanicima koji su me jako obradovali svojim prisustvom. P.S. Da sam nadarena za pisanje kao što je Milan Radović, moja knjiga bi sigurno bila malo opširnija. U sledećoj ću, nadam se, to nadoknaditi.
Mojkovac – 17.09. organizator Kulturni centar. Srela sam se sa Ivonom, Zehrom i Radetom koji su 2010.g bili u mojoj grupi u pohodu na krov Afrike – Kilimandžaro. Naravno svi troje su iskusni dugogodišnji planinari, a Ivona i Zehra iza sebe imaju niz planina na koje su se popele u zemlji i svetu.
Promociju je ulepšala i najbolja crnogorska skijašica u slalomu, Ivana Bulatović iz Kolašina, koja je 2014.g. učestvovala na zimskoj Olimpijadi u Sočiju i postigla odličan rezultat. Sprema se i za naredne Olimpijade. Pa Ivana – držimo palčeve i navijamo za tebe! Na promocijama je baš bilo Bulatovića 🙂 Rade, Dragan… sve vrsni planinari.
Posle letnje julsko – avgustovske pauze promocije su nastavljene u septembru. Prvo je 16. 09. usledio Žabljak na jednoj od najlepših planina u regionu tj. Durmitoru u Crnoj Gori. Turistička organizacija i SO Žabljak su organizovali promociju na kojoj su pored poznatih planinara iz Žabljaka bili i učenici kojima je promocija zamenila školski čas Najmlađi Đorđe, Aleksandar i Ilija Šarović, učenici 2. i 3. razreda osnovne škole, su dan posle promocije dokazali da su odlični planinari prelazeći sa nama vrhove Durmitora i brojne kilometre po kišnom i tmurnom vremenu. Obećali su da će u svom dvorištu napraviti građevine od drveta i drugog materijala, pa ćemo na zimskom alpinističkom kursu imati čast da dovedemo tečajce na prezentaciju istih 😉
Petrovac – 08. jula, promocija u organizaciji Narodne biblioteke “Đura Jakšić” i Kluba borilačkih veština Petrovac.
U punoj sali pre slajd projekcije predstavljene su Katarina Sikiruš – najbolja streličarka Srbije u svim kategorijama, Bojana Radisavljević – jedna od najboljih rukometašica iz ženskog rukometnog kluba u Petrovcu i Tamara Stošić – najbolji tekvondo borac u klubu borilačkih veština. Nije ni čudo što ovako malo mesto ima toliko perspektivnih sportista, obzirom da je tu selo Bistrica gde je rođen i živeo atletičar Dragutin Tomašević – prvi srpski olimpijac. Nedaleko od Petrovca je i Gornjačka klisura, poznato penjalište i poligon za održavanje alpinističkih tečajeva. Uopšte ceo taj kraj ima interesantnu istoriju, a okružen je raznovrsnom prirodom koja privlači i turiste i avanturiste i penjače i alpiniste i planinare i trkače…
30.06. stigosmo u Banja Luku malo pre početka promocije, taman da se upoznamo sa glavnim osnivačima Pak Summit. U parku Petar Kočić u muzičkom paviljonu Staklenac su počeli da pristižu posetioci, a među njima i Petar Pećanac iz Drvara, Duško Blažić… Petar je isto bio u ekspediciji na Everest 2007.godine. Zato mi je bilo drago jer je publika to veče slušala još nečiju priču o ekspediciji, te se promocija odužila na više od dva sata.
Među prisutnima, moram da spomenem Saru Spasojević – koja kad pusti glas može i Vitni Hjuston da joj pozavidi. Nije ni čudo što svoju karijeru gradi u Americi. Ceca, Andrija i ja smo obnovili uspomene sa prošlogodišnje trke na Gazivodama sa Nevenom Stojaković, koja već uveliko trči velike kilometraže i postiže visoke rezultate. Oduševio me i bračni par Savić-Škrebić iz Teslića, koji pored četvoro dece (a često vode i njih) nalaze vremena za redovan odlazak u prirodu i na planine. Aktivniji su od mnogih koji imaju svo vreme ovoga sveta! Eeee, to se zove popeti se na vrh “sveta”.
U Banja Luci su predstvljeni: Srđan Samardžić, član atletskog kluba Banja Luka. Prvak BiH na 10 km i polumaratonu.Iza sebe ima veliki broj trka i osvojenih medalja na raznim takmičenjima u Beogradu, Podgorici, Sarajevu, Splitu…Rekorder je staze na Šujičkom polumaratonu. Aleksa Crnčević, član Biciklističkog kluba Summit i reprezentacije BiH. Državni je prvak u brdskom biciklizmu (2012 – 2015), ali i drumskom. Na mnogim trkama u svetu ima zapažene rezultate, a 2016.g. oborio je rekord uspona na Biokovo (0-1762 mnv) Miroslav Trivić, osnivač Pak Summit i Miroslav Bundalo, su u planinarstvu ostvarili rezultate i popeli se na najviši vrh Severne Amerike, Denali 6192 m, najviši vrh Južne Amerike, Akonkagvu 6962m, najviši vrh Afrike, Kilimandžaro 5895m, kao i brojne vrhove u Alpima. Inače, vodiči iz Summit-a vode na razne lepe planinarske ture u zemlji i svetu. Na žalost, nismo sa njima uspeli da odemo na neku akciju, jer smo morali nazad za Beograd, ali ima vremena..
Na “Dan planinara”, 02.jula, u organizaciji PSD Jastrebac iz Kruševca, na Jastrepcu, gde je bio skup planinara i pohod na vrhove ove lepe planine, u večernjim časovima, pored predavanja o feratama, sportskom penjanju i aktivnostima Gorske službe spasavanja, održana je promocija knjige uz slajd projekciju fotografija sa himalajskih ekspedicija. Na predavanjima je bilo dosta mladih ljudi koji su buduće nade našeg planinarstva. Nedeljnim ručkom, obradovao nas je Jugoslav Rilak, domaćin planinarskog doma na Jastrepcu. Inače 2007.godine, kada smo se popeli na najviši vrh sveta, Rile mi je poslao razglednicu sa čestitkama i porukom da su mi vrata planinarskog doma zauvek otvorena. Hvala Rile! Hvala Evici Jeremić koja je organizovala promociju.
U organizaciji Alpi
nističke sekcije Novi Sad, 23. juna u muzičkoj školi Isidor Bajić u Novome Sadu održala se promocija knjige. Pre priče i filma o Himalajima predstavljeno je nekoliko Novosađana koji se bave planinskim trčanjem, disciplinom koja je poslednjih godina sve popularnija na našim prostorima. Duško Momić, postiže visoke rezultate, a često i pobeđuje na takmičenjima sa preko 100 km staze. Katarina Pohlod koja do sada ima dvadesetak istrčanih planinskih trka i Agneš Girić Cvetković, žena u zrelim godinama koja pored obaveza oko porodice i posla, nalazi vremena da putuje i takmiči se na planinskim trkama u regionu. Za njom ne zaostaje ni Duška Jakovljev. Zato MAME – ugledajete se na Agneš i Dušku! Ispade da Novi Sad ima samo trkače. Ali ne, sticajem okolnosti to veče su samo oni spomenuti 🙂 Posle filma, veče je proteklo u prijatnom razgovoru sa publikom, gde je je postavljen niz vrlo interesantnih pitanja.