Sarajevo ♥ Zenica ♥ Istočno Sarajevo ♥ Tuzla
U zahvalnost svim organizatorima!
U Sarajevu u Kriterionu 27.10. sam uživala u fenomenalnoj interakciji s publikom. Ekipa iz PD Željezničar je organizovala promociju, a ja sam uspela da odovojim vreme i taj put iskoristim da narednih dana idem sa njima na neku akciju i vidim po prvi put Bjelašnicu, a potom i vodopad Skakavac. Ni na jednoj promociji do sada nisam imala mlađeg gosta nego u Sarajevu. Sin Jasmina i Lejle, bebac od 6-7 meseci, nadam se i budući alpinista na tatu, tokom cele promocije bio je miran kao da je razumeo svaku reč, svaku fotku, video…Na kraju priče i razgovora, pitanja i odgovora, u jednom trenutku tišine i on je nešto izgovorio, nešto bebeće 🙂 samo njemu znano :), kao da je hteo da kaže, hajde nastavite, vidite da sve pomno pratim. Tako nam je dodatno ulepšao već veselu atmosferu i svojim prisustvom ukrasio mi promociju. Drago mi je bilo što sam pored poznanika, srela i upoznala puno ljudi koje sam do tada znala samo preko fejsa. Fejs je čudo, jer osećala sam se kao da ih znam sto godina.
Zenica – 28.10. organizator VEDRO – Udruženje za razvoj i podršku planinarstva i sportskog turizma uz podršku Saveza izviđača opštine Zenica. Nalazim se sa Amelom i dok idemo ka dvorani za promociju u centru grada na trgu vidim skup biciklista. To je ona čuvena “Kritična masa” koja se u preko 300 gradova sveta redovno održava zajedničkim biciklističkim vožnjama, kako bi skrenuli pažnju javnosti da su ulice i za nemotorizovana vozila, a ne samo za automobile!! Šaljem pozdrave i maksimalnu podršku. Uz sve prisutne, na promociji su bili klinci i klinceze iz dečjeg doma “Dom Porodica” koje članovi udruženja Vedro redovno vode na akcije, i edukuju, i ne samo njih. Kad smo posle promocije svi zajedno seli na piće, jedino što mogu da kažem je da su oni svi tako organizovani, vredni i predani radu u klubu, imaju puno ideja, projekata i planova, da je pravo uživanje provesti vreme s njima, pričati i razmeniti iskustva. Posle toga se baš osećate “Vedro”. Sigurna sam da ćemo se sresti ponovo na nekim budućim klupskim akcijama. Takođe, hvala Edinu Kundaliću na divnim fotografijama.
Istočno Sarajevo – 30.10. organizator Caffe bar “New folder”. Jovan i Vedran su se tako namaltretirali samnom da je promocija mogla i da zakasni, samo zato što sam bila ubeđena (a “ubeđenja su tamnice” 🙂 neko je pametno rekao) da sam došla na pravo mesto čekajući da dođu po mene. A nisam bila gde je trebalo i gde su me tražili najmanje sat vremena, već na sasvim drugoj strani. Zbog ovog maltretiranja javno potvrđujem da sam im dužna po neku uslugu (prevoz, piće..) kada dođu u Beograd 🙂 Pored redovnih gostiju na promociji su bili i članovi PD Trebević, a videla sam se i Sanjom organizatorkom Jahorina Ultra Trail-a. Ovo mi je bilo prvi put da promociju držim u nekom kafiću, pa mi je bilo malo neobično, ali mislim da je to odlična ideja gazde Srđana Avramovića, koji se trudi da gostima organizuje i događaje, jer ovo nije bila prva promocija u kafeu New folder.
Tuzla – 31.10. 2016. – nalazim se sa Nelom Atlić nekoliko sati pre promocije. Plan je da prvo održim “predavanje” i slajd projekciju srednjoškolcima u gimnaziji, a onda ćemo imati vremena da se bolje upoznamo i prošetamo da vidim Tuzlu. Obzirom da sam u mnogo škola i osnovnih i srednjih imala takve prezentacije, najbolji učinak je kada posle njih, deca požele da idu na planinarenje, sportsko penjanje i slične aktivnosti. To je bio i ovde slučaj. Organzaciju promocije su pomogli M Bike shop, Pd Konjuh, Odred izviđača Krin, a najviše Nela kao vrhunski organizator svakakvih događaja, ali i proizvođač i pokretač Sadimo Rastimo. U punoj sali doma mladih stižu Kemal i Zrna, koje sam upoznala dva dana pre na akciji na Bjelašnici. Dolaze sa ćerkama i od tog momenta ovo postaje moja najbolja promocija! Zašto? Zato što smo sve tri imale promociju, a i lepše je u društvu 🙂 Bez oklevanja trogodišnja Dalija i šestogodišnja Zana su stale uz mene, da se sve zajedno predstavimo publici. Malo sam ja pričala, malo one. Zana, povodom projekcije fotografija sa Himalaja, onako podsticajno uzvikne “Baš sjajno” i celom salom prolomi se aplauz i smeh. Dok je Daša živahna (a kako drugačije kad ima 3 godine) i ne zadržava se na jednom mestu duže od 20 sekundi, Zana je kao starija sestra pazi, vraća je da sedne pa je još gura u dubinu stolice kako bi se ispravila dok sedi. Kad Zana nešto kaže publici, mora za njom i Daša. Što mi je žao što unapred nije bila pripremljena neka kamera da snimi celu promociju, pa da postavim video. Ovako je samo publika iz Tuzle uživala i zabavljala se njihovom spontanošću. Kad se završio film o Everestu, vratismo se sve tri na scenu, a onda je Zana pitala prisutne da li može da im odrecituje pesmicu. Naravno, čim je završila i dobila veliki aplauz i ovaj mali zvrk je morao da kaže nešto u mikrofon i po stoti put nas sve zasmeje. Da sam mogla, s njih dve bih ovako do ujutru nastavila s “promocijom”, ne bi mi dosadilo 🙂 Kasnije kad sam upoznala ostalo Nelino društvo, u šali nam je uzrečica postala “Baš sjajno” 🙂 , a posebno fotografije koje nam je napravio Davor Matošević ili kad mi je Renata davala instrukcije oko mace koju hrani cela zgrada i koja noću upada u stanove i sobe 🙂 .
Ipak maca se pojavila sutradan i ulepšala nam jutro u Tuzli, a dan za lep rastanak i polazak kući, Merima, o kojoj treba knjiga da se napiše. U stvari, treba je podstaći da ona sama napiše knjigu o svom životu, mislim da bi postala svetski bestseler. Iako nije tema za ovaj post, ipak ću napisati da je ona za 16 godina, počevši od 2000. godine imala rak u poodmaklom stadijumu plus tri metastaze (čak i na mozgu), a izgleda i oseća se kao da joj nikada ništa nije bilo. Ja bih rekla zdrava je, a želim joj da bar još 100 godina ovako uspešno obara lekarske prognoze! Upravo je ona osoba koja nam najbolje može reći šta je život i kako ga živeti. Ja sam zbog njene priče ostala bez teksta i na putu za Beograd pomislila “Ovo je baš, ali BAŠ SJAJNO!”.
♥ Bjelašnica ♥
Od Sarajeva do Bjelašnice ima oko sat vožnje. Put nas je vodio pored skijališta, a pešačenje, pod vođstvom Anisa Čelje, startovalo je u selu Umoljani. Uz 2 minibusa/kombija i nešto automobila, bilo nas je preko 40, a bili smo počašćeni vedrim i sunčanim danom koji je bio otvoren za lepe poglede i pejzaže. Vrhovi i greben koji se pružao ispred nas bili su prekriveni travom bez šume, bez drveća i ceo krajolik je svojim izgledom odavao utisak kao da se smenjuju predeli Tibeta i Mongolije, potom i kanjona reke Tare u Crnoj Gori, a ustvari je bio kanjon reke Rakitnice, pa u svojoj glavi izmešah razne krajeve sveta. Od Umoljana smo išli ka Gradini i usput videli okamenjenog zmaja/aždaju na steni, koji je po legendi izašao iz kanjona Rakitnice s namerom da pojede meštane, ali se njihovom molitvom zauvek okamenio. Prešli smo preko preko vrha Obalj (1896 m) i spustili se u najviše i najizolovanije selo u Bosni Lukomir na 1472 metra, gde su razbacani srednjevekovni nadgrobni spomenici (stećci), i gde su kamene kuće sagrađene i pre 350 godina. U selu je 45 kuća, a nastanjeno ih je tek 10-ak. Nekada je, u školi u Lukomiru, bilo 50 đaka, a danas je ona preuređena u dom, jer više nema mladih, dok stariji meštani već nekoliko godina ne obitavaju u selu tokom zime. Ipak, mladi entuzijasti pokrenuli su aktivnosti na oživljavanju Lukomira, kao velikog turističkog potencijala. Doći u ovo selo i ostati nekoliko dana znači odmoriti i dušu i telo i nagledati se lepota. Inače na Bjelašnici se u organizaciji Pd Željezničar održava planinska trka Vučko Trail. Pa ko hoće da doživi ove lepote, kroz trku će proći sve pomenute krajolike.
♥ Skakavac ♥
Na samo 12 kilometara od Sarajeva (p.s. blago njima bre) nalazi se vodopad Skakavac visok 98 metara. Područje oko vodopada je okruženo prirodom koja je za šetače, trkače, fotografe, penjače… pravi izazov. Amir nas je proveo putem pored reke, stazom koje ustvari ni nema, već samo borba sa saplitanjem, zamršenim rastinjem i čičkovima. Kao da je znao da ja inače preferiram takve “staze”. Ustvari, naša mala družina je išla u obilazak buduće putanje za planinsku trku Skakavac trail. U ovom zaštićenom prirodnom dobru ima nešto i medveda. Na žalost, nismo imali sreće da vidimo nekog 🙂 Prijavljujem se za kontrolora na Skakavac trailu. A Bogami i na Bjelašnici 🙂