U petak 11. maja, osnovci škole Siniša Nikolajević, razred IV/2 proveli su dan u raznim aktivnostima. Učiteljica Mira Koprivica (najbolja učiteljica) je bila naravno tu da ekipu drži pod kontrolom.
Prvo smo došli u Sportski centar Olimp gde je na trim stazi organizovana trka na 100 metara.
Najbrži su bili:
1. Sara Marković 1. Nikola Cuca
2. Jovana Šibalić 2. Nikola Višković
3. Nađa Baranin 3. Uroš Stapanović
Bilo je i skakanja u dalj. Najdalje su skočile Jovana Koprivica i Nađa Baranin, a od dečaka Nikola Višković
Posle šetnje zvezdarskom šumom, došli smo u Astronomsku opservatoriju gde su nas ljubazni domaćini dočekali i pokazali nam impresivnu bibioteku/muzej. Jedna od najstarijih knjiga u biblioteci je „Elementorum universae matheseos“ Tom III, Ruđera Boškovića štampana u Rimu 1754. godine. Osim nje, biblioteka poseduje i „Kalendar“ Zaharija Orfelina, koji je štampan u Beču 1783. godine.
Ispričali su nam istorijat opservatorije i kako je brdo Veliki Vračar, pošumljeno i postalo Zvezdarska šuma dobivši naziv upravo zbog izgradnje nove moderne opservatorije 1929. godine. U to doba, saradnik Opservatorije, a kasnije i njen direktor je bio jedan od najvećih naučnika u svetu u 20. veku profesor i akademik Milutin Milanković.
Išli smo u paviljon Veliki refraktor gde smo videli ogroman teleskop i mesto sa kog su nekada astronomi posmatrali zvezde, planete, komete, asteroide. Beogradski astronomi su od 1936. do 1956. godine otkrili 43 mala tela u Sunčevom sistemu. Seriju je otvorio astronom Pero Đurković, koji je u Belgiji otkrio asteroid 1564 i nazvao ga „Srbija“. On je prvi video ukupno pet asteroida među kojima su oni nazvani Milanković i Zvezdara
Danas je teleskop muzejskog tipa, jer se savremeniji i moderniji nalazi na planini Vidojevica na kojoj je svetlosno zagađenje minimalno. Svetlosno zagađenje Beograda je značajno smanjilo mogućnosti za profesionalna posmatranja iz zvezdarske Opservatorije zbog čega je ista i premeštena na pomenutu planinu kod Prokuplja.
Posle obilaska, iscrpnih i vrlo zanimljivih informacija otišli smo u šumu iza opservatorije i pravili krevete za bivakovanje/preživljavanje u prirodi. Najvredniji su naravno i najbolje napravili “krevete”, doduše u nešto umanjenoj formi. Ali su svakako zapamtili kako se pravi bivak u prirodi tako da se izolujemo od hladne zemlje i noć provedemo u koliko je moguće “toplijim” uslovima.
Za sam kraj častili smo se odlaskom na vidikovac i pogledom na Adu Huju.
ALBUM FOTOGRAFIJA
