Španija – Andaluzija – kanjon Caminito del Rey
10 dana – 9 noćenja
Prolazak kanjona tj.planinska ruta je namenjena članovima planinarskih organizacija
Staza u kanjonu delom je uklesana u steni, a delom izgrađena od armiranog betona na železnim potporama. Jedva metar široka izdiže se na preko 100 metara iznad reke. Sama staza nije tehnički zahtevna, kako kroz kanjon tako ni ostale deonice, ali za one koji se plaše visine i hodanja liticama, nije preporučljivo.
Na putu do Caminito del Rey upoznaćemo gradove Andaluzije, a avantura startuje iz glavnog grada Španije, Madrida.
Troškovi: 760 e (na bazi 30 učesnika) + povratna avio karta (280 – 350)
PROGRAM
08.04. Aerodrom Nikola Tesla – let Beograd – Madrid. Smeštaj u hotelu. Slobodne aktivnosti. Noćenje.
09.04. 08:00 h polazak za Toledo. Celodnevni obilazak. 18h polazak za Granadu. Smeštaj, noćenje.
10.04. Granada obilazak. Drugo noćenje u Granadi.
11.04. 08:00 h polazak za Caminito del Rey. Planinarska tura. 19h polazak za Sevilju. Noćenje.
12.04. Sevilja obilazak. Drugo noćenje u Sevilji
13.04. Sevilja obilazak. 19h polazak za Kordobu. Noćenje
14.04. Cordoba obilazak. Drugo noćenje u Kordobi.
15.04. 08:00h polazak za Madrid. Noćenje.
16.04. Madrid obilazak ili fakultaivno odlazak u Salamanku na ceo dan.
17.04. Aerodrom – povratak za Beograd
U navedene troškove ulazi:
– Prevoz u Španiji autobusom
– Smeštaj (uglavnom su dvokrevetne sobe, trokrevetne i červorokrevetne), 9 noćenja
– Planinarska vođena akcija u Caminito del Rey (prolazak kanjona i potom kružna staza)
Dodatni troškovi:
– Avio karta Beograd – Madrid – Beograd (280 – 350 evra) što zavisi od datuma kupovine.
– ulazak u Caminito del Rey – 10 evra
– ishrana, ulaznice za muzeje, istorijske objekte, turističke obilaske, posete i drugi lični troškovi
– fakultativni dnevni izlet za Salamanku
Ostali detalji:
Troškovi mogu da se plate u ratama. Priikom prijave plaća se 250 e. Druga rata 250 e (i + prva rata za one koji se nisu prijavili u januaru) je do 28.02. i treća 260 e do 20.03. Posle 10.03. povraćaj u slučaju odustajanja moguć je samo bez troškova već plaćenih rezervacija smeštaja i avansa prevozniku u Španiji, koji su do tog datuma izvršeni.
Iznos za avio karte plaća se po dogovoru prilikom prijave za putovanje.
Vođa puta: Dragana Rajblović – Sportski klub Alti
Planinarenje: Za učesnike pešačkih akcija, planinarskih uspona i prolaska kanjona potrebna je klasična planinarska oprema: planinarske cipele, ranac, odeća za više slojeva, jakna protiv vetra i kiše, kabanica, kapa, naočare, faktor za zaštitu od sunca, rukavice, štapovi, osnovna/lična prva pomoć. Za prolazak kanjona potreban je šlem koji dobijamo na ulazu u kanjon
Dokumenta: pasoš mora da važi najmanje tri meseca od poslednjeg dana boravka u zemljama Evropske unije. Pored pasoša poneti zdravstvenu knjižicu i člansku karticu kluba Planinarskog saveza Srbije sa markicom za 2023.g.
Po Zakonu o sportu svaki učesnik mora da obavi lekarski pregled pre puta. Ukoliko dođe do povrede, pogoršanja zdravstvenog stanja i slično, organizator ne snosi odgovornost.
Ishrana: U većini smeštajnih jedinica postoje kuhinje gde se može napraviti obrok, skuvati kafa, čaj… U sklopu nekih noćenja uključen je i doručak. Restorani, marketi i prodavnice će nam svakodnevno biti dostupni.
*******************
Caminito del Rey – je staza koja vijuga uz strme litice kanjona reke Guadalhorce i predstavlja pravi izazov za sve ljubitelje adrenalina i visina. Nalazi se kod seoceta El Čoro u planinama Malage. Caminito Del Rey zovu i kraljevska staza, a izgrađena je 1901. g. i služila je za potrebe prevoza radne snage i materijala za obližnje hidroelektrane. 1921. g. stazom se prošetao kralj Alfonso XIII i tako je i dobila ime. Delom je uklesana u steni, a delom izgrađena od armiranog betona na železnim potporama. Jedva metar široka izdiže se na preko 100 metara iznad reke.
Pošto je u nekim delovima bila veoma oštećena, prolaz stazom je bio zabranjen. Uprkos zabrani, nesrećnim slučajevima koji su se tragično završili i velikom riziku, radoznali avanturisti su je ipak pohodili.
2015.g staza je obnovljena i danas veoma bezbedna. Da bi se prešla potrebno je preći 8 kilometara od čega je 3 kilometra staze na vertikalnim stenama. Potom se ide klasičnom stazom do polazne tačke i zaokružuje ukupno 16,5 kilometara. Ako neko želi da skrati stazu, posle 8. kilometra može ući u autobus (2,5 evra) i vratiti se na početnu tačku. Ulazak u kanjon i na staze se plaća 10 evra na licu mesta na biletarnici. Za one koji se plaše visine i hodanja liticama, nije preporučljivo.
Madrid – prestonica Španije, gde je smešteno šest univerziteta, razne visoke škole, mnoga pozorišta, muzeji i druge kulturne ustanove. Grad u kojem možete prepoznati sve pravce u arhitekturi počevši od srednjovekovne do savremene. Neke od glavnih atrakcija za obići u Madridu su glavni trg Plaza Mayor (okružena rezidencijama koje broje 237 balkona), flavno šetalište – Puerta del Sol (ili Kapija Sunca, u 15. veku bila je kapija na zidu koji je odbrambeno stajao oko tadašnjeg grada), muzej Prado (u njemu se nalazi oko 7.000 umetničkih dela – kraljevske slike Velaskeza i mračne slike Fransiska Goje. Pored dela španskih slikara, ovde se nalaze i dela evropskih umetnika), Kraljevska palata, Nacionalni muzej i umetnički centar Kraljica Sofija (kolekcije Pabla Pikasa, Salvador Dalija i Žoana Miroa), Muzej Tisen-Bornemica (Pol Sezan, Pol Gogen, Fransisko Goja, Vinsent van Gog, Klod Mone, Kandinski, Rubens), park Buen Retiro, Muzej arheologije…
Po ulici Uertas nazvana je čitava četvrt u kojoj su živeli i radili poznati pisci kao što su Servantes, Lope de Vega, Kevedo… Osim mesta, za njih je zajedničko i vreme, jer su oni bili pisci, pesnici i dramaturzi Zlatnog veka. Uz ulicu Paseo de la Kasteljana, ovo je jedna od najvažnijih pešačkih zona.
Ukoliko želite da uživate u pogledu na ceo Madrid, njegove znamenitosti, avenije i parkove onda se preporučuje poseta baru na krovu gradskog oblakodera Cículo de Bellas Artes.
Uz sve pomenuto Madrid ima dosta zelene površine, od kojih je najzanimljiviji Park Retiro koji je nekada pripadao kraljevskoj porodici, ali je danas to javna površina. Park Kasa de Kampo je pet puta veći od Central parka u Nju Jorku. U srcu parka je veštačko jezero načičkano brodićima.
Toledo – jedan od najlepših srednjevekovnih gradova. Do 1565.g. bio je prestonica Španije. Nazivaju ga i „Grad tri kulture“ zbog toga što su ga osvajali hrišćani, Mavari i Jevreji. Jedan od simbola grada je katedrala, a u njoj najčuvenije delo je Dvanaest apostola od poznatog slikara El Greka, ali i dela Karavađa, Ticijana, Rubensa…
Grad je opasan prelepim ulaznim kapijama koje se otvaraju ka glavnom trgu Plaza de Zokodover na kome se nalazi statua Servantesa i koji je najznačajniji i najživlji trg u gradu.
Pejzažom dominira Alkazar, prva četvorougaona tvrđava s tornjevima na svakom uglu. Ovaj imperijalni grad čuven je po proizvodnji čelika i po mačevima od istog materijala, iz svih perioda, počev od templarskih, preko krstaških i viteških. U istim radnjama, mogu se naći i viteški oklopi u prirodnoj veličini, srednjovekovni štitovi sa grbovima, prave pravcati buzdovani i druga viteška oprema
Ovaj imperijalni grad čuven je po proizvodnji čelika i po mačevima od istog materijala, iz svih perioda, počev od templarskih, preko krstaških i viteških. U istim radnjama, mogu se naći i viteški oklopi u prirodnoj veličini, srednjovekovni štitovi sa grbovima, pravi pravcati buzdovani i druga viteška oprema.
Granada – grad Andaluzije, nekadašnje mavarske kraljevine. Od 1238.g Granada je bila glavni grad carstva sultana, da bi 1492. kapitulirao i predao ga kraljici Izabeli I od Kastilje i kralju Fernanda II od Aragona.
Najznačajnija građevina iz doba Mavara je utvrđenje Alambra (šp. Alhambra – stene od kojih je sagrađeno utvrđenje su crvene). Podignuto je u 13. i 14. veku kao rezidencija mavarskih kraljeva. Alambra je poznata po Lavljem bunaru. U utvrđenju se takođe nalazi manastir iz 15. Veka
Druga znamenitost je vila Generalife (šp. Generalife) (što znači nebeski raj na zemlji), letnja rezidencija kalifa, kao i gradska četvrt Albajsin (šp. Albaycín). U centru se nalazi katedrala iz doba renesanse gde je Kraljevska Kapela (šp. Capilla Real) završena 1521. godine u u kojoj su sahranjeni Katolički kraljevi, Izabela i Fernando…
U periodu od 1526. – 1531. g izgradjen je Univerzitet koji je osnovan od strane Karla V i koji i danas postoji sa preko 60.000 studenata.Istorija kaže da su flamenko izmislili Romi koji su živeli u Granadi. U severoistočnom obodu grada Granade, uz brdo Sakromonte. Ovo mesto je i danas poznato po dobrom provodu, finoj muzici i žurkama do ranih jutarnjih sati.
Sevilja – dragulj Andaluzije, španski biser najbogatiji istorijom. Iz Sevilje je 1519. godine Fernando Magelan započeo svoju plovidbu oko Zemljine kugle. Sevilja je grad najstrastvenijeg flamenka, nažalost i koride. Rodni je grad Don Žuana, kao i mesto gde se odvija radnja opere Karmen, ali i gde su tapasi najukusniji.
Ovde sve vrvi od života, ljubavi i umetnosti, a grad istovremeno živi i u prošlosti i u sadašnjosti.
Jedna od turističkih atrakcija koja je specifična samo za Sevilju je i bajkoviti Alkazar – raskošna kraljevska rezidencija sa palatama i čarobnim vrtovima. Arapi su započeli njenu izgradnju oko 12. veka, a Hrišćani kasnije nastavili I proširili je. Zatim katedrala u kojoj je sahranjen Kolumbo smatra se jednom od najlepših u Španiji.
Poslednjih nekoliko decenija radilo se i na modernizaciji grada. Tako je poznati arhitekta Santjago Kalatrava dizajnirao Alamiljo most na reci Gvadalkivir, a Nemac Jirgen Majer-Herman drvenu građevinu Metropol Parasol, koja se nalazi na Trgu Enkaransion. Na obali Sevilje, tokom sunčanih dana može da se vidi Maroko.
Kordoba – je jedan od najlepših gradova-muzeja na svetu. Iz vremena rimske imperije ostao je most sa lukovima, preko reke Gvadalkivir, kojim je Cezarov put vodio do naselja kroz monumentalnu kapiju, koja je i danas ukras grada. Kasnije su Mavari na rimskim ruševinama podigli zidine i u tim okvirima je nastao najlepši deo – stari deo grada u kome se danas nalazi nasledje svih religija i koji je pod UNESCO zaštitom.
Zaštitni znak Kordobe je katedrala La Meskita, poznatija kao „džamija hiljadu stubova“. Zatim palata Alkazar izgradjena 1328. g. u kojoj su Kraljica Izabela I i njen muž Ferdinand II primili Kristifora Kolumba kada im je izneo svoje planove da brodovima stigne do Indije.
Najlepši deo grada je jevrejska četvrt, sa Ulicom cveća u centralnom delu. Kako je Kordoba nekada bila sedište inkvizicije, prilikom progona Jevreja bila je nemilosrdna. Srušila je skoro sve njihove svetinje i ostavila je samo tri sinagoge u celoj Španiji, od kojih se ostaci jedne nalaze u ovoj četvrti grada i predstavljaju praktično jedino hebrejsko nasleđe u čitavoj Andaluziji. U Kordobi su rodjeni i živeli Seneka Stariji i Seneka Mladji (čuveni filozof).
Salamanka – kao jedan od najlepših renesansnih gradova Evrope i grad u kom je rođen španski jezik, poznat je po univerzitetu osnovanom 1218.g. Zanimljivo je da kada je univerzitet dostigao svoj zenit u 16. veku svaki peti stanovnik Salamanke bio je student. Kristifor Kolumbo je tada predavao o svojim putovanjima. Migel Servantes je studirao u Salamanki.
Stari grad Salamanka je na Uneskovoj listi svetske baštine. Zovu je još i Zlatni grad po pesku zlatnog sjaja koji ukrašava fasade mnogih građevina. Od znamenitosti pored univerziteta treba kao najveću atrakciju obići Novu katedralu (1513.g), zatim Plaza Mayor poznat i kao „dnevna soba“, mesto gde tokom celog dana gravitira lokalno stanovništvo i turisti. Smatra se za najelegantniji od svih glavnih gradskih trgova u Španiji.
Katedrala Viaja – Stara katedrala građena je u periodu između dvanaestog i trinaestog veka, a izgrađena je u romaničkom stilu. Poznata je po Gallo tornju. U njoj se može videti veoma poznata slika Hrista na strašnom sudu. Posetioce privlače grobnice biskupa i članova plemstva koje se nalaze u katedrali. Takođe, baroknu crkvu La Clericia, kao i Rimski most koji datira iz 89. Godine.
Na osnovu Zakona o turizmu i Službenog glasnika RS, br. 17/2019, putovanje je samo za planinare koji imaju planinarsku karticu Planinarskog saveza Srbije sa overenom markicom za tekuću godinu i da se planinarska akcija organizuje u skladu sa statutom Sportskog kluba Alti.
Učesnici na akciju polaze na sopstvenu odgovornost, uz pridržavanje preporuka za nastavak trenažnog procesa u svim sportskim objektima vrhunskih sportista i ostalih sportista u sistemu sporta Republike Srbije, a sa ciljem primena mera prevencija i smanjenja rizika prenošenja virusa SARS-CoV-2, koje je doneo Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19, kao i uz pridržavanje mera Pravilnika o bezbednosti i odgovornosti u izvođenju planinarskih aktivnosti Planinarskog Saveza Srbije: http://www.pss.rs/wp-content/uploads/2015/11/6-pravilnik-o-bezbednosti.pdf. Napominjemo da prema Zakonu o turizmu (član 86, stav 4) za putovanje nije obezbeđena zaštita u pogledu garancija putovanja.