Ledena avantura – penjanje zaleđenog vodopada Skakalo iz mog ugla – Jovan Saković
Gledajući prognozu I isčekujući hladan talas koji su najavljivali obuzeo me je osećaj da bi možda bilo leda na Divčibarama i vodopadu Skakalo. Nekoliko dana pre samog odlaska kontaktirali smo par prijatelja u nameri da prikupimo informacije o vodopadu i situaciji sa ledom, jer Srbija ima malo (lako) pristupnih lokacija za ledno penjanje.
Iskra koja je tinjala u nama budila je zelju za odlaskom iz grada u avanturu. Sa nestrpljenjem smo pratili vremensku prognozu i petak uveče spakovali opremu. Odlučili da idemo pa sta bude…
Svanula je subota, a neki od nas poodavno budni i čekaju poziv od drugara da krećemo. U ranum jutarnjim časovima mala ekipa, ali odabrana Dragana, Marina, Jojo i Brba krecu u avanturu.
Vodopad Skakalo je opšte poznat po svojoj lepoti u tom kraju. Njegova visina je 30 metara, a nalazi se na 110 km od Beograda. Dosta ljudi ga je videlo kad je lepo vreme ali znatno manji broj tokom hladnih zimskih dana.
Vodopad je skriven od očiju prolaznika, nalazi se ispod puta ka vrhu Maljen. Ima jedan prostran parking sa česmom ali je ovog puta bio zavejan snegom . Na parkingu smo naleteli na grupu planinara koja je pravila malu pauzu i posle koje razmenjene reči se obukli, spremili opremu, stavili dereze, spakovali alatke i krenuli kroz šumu ka vodopadu.
Teren oko vodopada je jako strm i dosta klizav, potrebno je da imate dobru obucu, dereze, uzariju, slemove, pojaseve
Posle 10-ak minuta hoda nailazimo na liticu odmah iznad vodopada Skakalo. Radi veće bezbednosti postavljamo instalaciju na vrhu kako bi smo opremili vodopad za penjanje.
Inače ledno penjanje (Ice climbing) je jedan od ekstremnijih sportova, kažu čak, odmah posle formule 1. Podelili smo se u dve ekipe po dva člana. Dvoje je postavilo užariju i sišli niz vodopad (Abzajl) kako bi isti očistili od potencijalnih ledenica koje bi pale tokom penjanja.
Uvek postoji veliki rizik od rušenja delova leda. Zato je jako bitino imati zaštitnu opremu sa sobom ŠLEM.
Nakon utvrđivanja koji deo je najkompaktniji i najbezbedniji za penjanje, pristigla je i druga ekipa koja je išla okolo vodopada.
Naišli smo na prekrasan prizor, nešto što se ne viđa svaki dan. – Reče Marina koja se bavi planinarenjem.
Neophodna je adekvatna oprema da bi se upustili u penjanje vodopada (dereze, cepini, pojas, užarija,šlem, ledni klinovi, cipele)
Imali smo sreće pa smo opremu koja nam je falila pozajmili od našeg kolege Aleksandra – Brbe koji je takođe iskusan penjač i vlasnik radnje sa opremom za outdoor aktivnosti. http://www.outdoor-shop.rs/
Žurka je krenula, tokom par sati penjanja, toliko smo bili opijeni magijom zaleđeog vodopada da smo zaboravili da jedemo i pijemo vodu. Bilo je dosta hladno pored vodopada, ali nas je adrenalin dobro grejao.
Nakon kvalitetnog penjanja počeo je polako da pada mark tako da smo se polako spremili za polazak. Kako ne bi smo svi išli okolo, odmerili smo jednu prečicu, koja je kao alpinistički smer. Uz pomoć opreme, kako bi postavila fiksno sidrište izašla je Dragana Rajblović, osnivač sportskog kluba Alti, – koja se 2007. godine popela na najviši vrh sveta Mont Everest. 8848 m.
Posle nje svi smo u navezi izašli tom rutom, koja nije ni malo naivna, obzirom da ima jako veliki nagib ka kanjonu.
Ova tura definitivno nije za početnike i neiskusne kao ni za one koji ne vole zimu i hladno vreme.
Ekipa Jojo, Brba, Gaga i Marina.